ВАЛЕНТИНА ЧИЗМАР

Валентина Чизмар (Врбас, 1979), магистар филозофије, новинар, песникиња, преводилац. Објавила је преко тридесет радова из области филозофије, научну студију из филозофије Ниче и афирмација живота, 2010; збирку поезије преведну на русински језик Нити бића, и Путешествује кроз светове: филозофски списи, 2013. У периодици објављивала и поезију, приказе и преводе. Једна је од финалисткиња Југословенског фестивала поезије младих (Врбас, 2006), а заступљена је у две антологије у оквиру избора најлепших песама Фестивала југословенске поезије младих Врбас 1968-2008 као и у антологији младих песника (на русинском језику) Деца из урбаног краја и у часопису за књижевност Траг.

 

 

ДРУГИ И Я
Дзелїме часц себе
зоз другима,
нє утаргуюци у себе Другого,
алє правиме му место
знука себе.

Пред Другим,
Я як и Вон,
бо и вон ма Я.
То исте Я,
як
човеколюбиє,
filein antrophon.
Як любиц у любови,
у мудросци, у знаю,
чловека.

ГАВРАН

Розпята сом як птица,
а зоз кридлох ше розсипує мойо пирє.
На дзверох виши
цинь моєй подоби,
як спреводзка, як илузия
хтора о крадки час
постава правдива як ствар.
Огньовo птици лєца
просто,
доволую;
кридла ше им блїща.
Мой джубок уж на квачки,
и наместо моєй подоби
стої гавран.
Чарне пирє од полуцмоти
ище баржей ше блїщи,
пред одходом
на лєт до далєка.
Там, ґу огнїску предходнїкох,
нєдоволаних,
през тайни преход вселени видзених,
як у молги
хтора криє видогляд,
у сутерену, у медзисну.
Пошла сом блїзко опатриц их
зоз места дзе побрежє,
жимна вода,
дзива трава.

 

 

 

ДРУГИ И ЈА

Делимо исти део себе
са другима,
не докидајући у себи Другога,
већ чинећи његово место у себи.

Пред Другим сам Ја
као и Он  што је Ја.
Исто Ја
као човекољубље,
као  filein antrophon,
као волети у љубави,
у мудрости
у знању; човека!

 

ГАВРАН

Разапета сам као птица,
а од крила се расипа моје перје.
На вратима виси
сенка мојег обриса
као варка, као визија
да ће ми за који трен
постати стварна као твар.

А огњене птице лете
право у трен те слике,
зову; крила су им сјајна.
Мени је кљун већ у вратима,
и место слике
стајао је гавран.
Црно перје у сутону светлости заискри,
пред пут,
за лет, у даљине, из даљине већ виђене,
ка огњишту  далеких кућа
и предака,
недозваних, кроз тајни пролаз космоса виђених,
као у магли која скрива видик,
у сутерену,
у међусну.

Пођох ближе да их видим
са места где расте дивља трава,
где тече хладна вода
и стрма обала.

 

 

 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2014.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. 
– Elektronski časopis.
Način dostupa (URL)  http://www.balkanskiknjizevniglasnik.com/  http://www.balkanliteraryherald.com/
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online) 
COBISS.SR–ID 141175564 
BKG Sveska 25


Nazad