ZORAN BOGNAR

Ove godine kontroverzni pesnik Zoran Bognar (Vukovar, 1965.) obeležava vredan jubilej, odnosno, dvadeset godina od prve objavljene knjige (”Blues za šahovsku tablu”, 1986). Tim povodom, u poslednjih mesec dana, već su upriličeni književni portreti Zorana Bognara u Minhenu, u prestižnom „Grand caffeu” (pandan nekadašnjem beogradskom jazz i književnom klubu „Jazzbina” koji je devedesetih godina prošlog veka osnovao Dušan Gojkov... i u Sarajevu u okviru Međunarodnih susreta pisaca...
Tim povodom, u narednih mesec dana pojaviće se i knjiga izabranih pesama Zorana Bognara na makedonskom jeziku, pod nazivom „Sazvežđa ispod kože”, u izdanju skopskog izdavača „Terra magica”, u izvanrednom prevodu Petre Bakevskog, možda najvećeg makedonskog živog pesnika u ovom trenutku. Ova knjiga biće promovisana u Makedoniji u okviru ovogodišnjih Struških večeri poezije.
Takođe, pesme Zorana Bognara zastupljene su u zborniku ”Die Welt ist aus dem Stoff, dier Betrachtung Verlangt” koji je objavljen (krajem januara 2006. godine u Minhenu) na nemačkom jeziku kao egzemplarni katalog svih pesnika koji su u poslednjih tridesetak godina bili gosti na prestižnim ”Petrarkinim susretima”. Ako primetimo da su tu zastupljene i pesme Zbignjeva Herberta, Petera Handkea, Mihaela Krigera, Alfreda Koleriča, Petera Hama, Čezare Pavezea, Filipa Žakoteta i mnogih drugih etabliranih pesnika, onda bismo ovaj zbornik slobodno mogli posmatrati i kao jednu moguću antologiju evropske poezije kraja prethodnog veka.
Uostalom, sve antologije su, kao i politika, samo umetnost mogućnog.



 

DO POSLEDNJEG ČOVEKA,
DO POSLEDNJEG IMENA

 

Mnogo je oko nas
malignih propovednika – kloniranih apostola
koji nemaju nikakvu potrebu za samoposmatranjem.
Tako je oduvek bilo i tako će zauvek biti
do poslednjeg čoveka,
do poslenjeg imena...

Mnogo je oko nas
onih koji lakomisleno i brzopleto,
poput ishitreno izgovorenih misli,
traže svoju ulogu u novom logu,
zaboravljajući pri tom da tajna
zauvek ostaje u ušima slušalaca;
zaboravljajući pri tom da je mudrost besednika
istorija introvertnog sveta...
Reči se izgovaraju naizgled prikočenim ritmom
i postaju točak kome je dosadio obrt
ili pak tkanina bačena s nepregledne visine,
čija vlakna ne mogu naći tlo...

Mnogo je oko nas
proždrljivih pijavica i parazita
koji život doživljavaju kao kontinentalni doručak:
znaju da ne mogu da biraju,
a dobijaju od svega pomalo...
Tako je oduvek bilo i tako će zauvek biti
do poslednjeg čoveka,
do poslednjeg imena...

Mnogo je oko nas
onih kojima ništa nije sveto,
koji ne priznaju nikakve zakone,
ni ovostrane ni onostrane,
a ipak su miljenici Vrtova Sunca.
I ko su zapravo oni?
Jesu li odista deca sreće i blagostanja
ili su samo kopilad iz tog braka...

Beograd, 2005.


LAVIRINT KRUGA III

 

Ne postoji ni početak ni kraj,
ni utvara ni strah,
ni beda ni sjaj,
ni poslednji dah...
Ne postoje čak ni zločin ni greh,
ni moj ni tvoj,
ni bol ni podsmeh,
ni kontrolni broj...
Ne postoji ni nevera ni prevara,
ni moć ni vlast,
ni granice ni zakoni,
ni moral ni čast...
Postoji samo zatvoren krug:
vreme i prostor ko zemlja i plug;
lepota Ništavila, ognjena peć,
prostranstvo i prisustvo,
tišina i reč...

Beograd, 1998.


LJUBIM SVA ISKUŠENJA
KOJA SU MI SUĐENA

 

Kažem: ljubim sva iskušenja
koja su mi suđena.
Njihove žrtve čine me slobodnim
iako ne znam
ni gde su im logori,
ni gde su im grobovi,
ni ko su bili robovi,
a ko bogovi…
Ljubim sva iskušenja
koja su mi suđena
u slavu stvarnog života
koji se svakodnevno,
i božanski i satanski,
obrušava na nas.

Beograd, 2003.

 

Copyright © by Zoran Bognar & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.

Nazad