BOŽIDAR VASILJEVIĆ


Rođen je 1951, u Jasenovu. Objavljuje poeziju, aforizme i kratke priče. Dobitnik je prve nagrade Književne omladine Srbije - Aranđelovac i nagrade Pero resavske škole na međunarodnom festivalu poezije Slovo ljubve - Despotovac, Manasija.
Poezija B. Vasiljevića prevođena je na italijanski, rumunski, engleski, švedski i mađarski. Proza prevođena na rusinski. Zastupljen u antologijama za decu i odrasle.
Knjige poezije: Crne kapi, 1991; Raščinjeni anđeo, 1993; Klošarkin ples, 1994; Lov na kosmičke strune, 2001; Izabrane i nove pesme, 2004.
Kratke priče: Večni zagrljaj, 2000; Zlatno raskršće, 2002.
Knjige poezije za decu: Pesme za decu i mame, 1995; Životinjski svet Srbije, 1995; Do neba tri, 1997; Hoću da budem nešto, 1997; Zaljubljeni dud, 2000; Svaki čas je sreća, 2003.
Živi u Beogradu, kao samostalni umetnik. Upravo je završio svoj prvi roman.









 

 

KAO PROLEĆNE DEVOJKE

Kao prolećne devojke što prolaze
u lepršavim haljinicama na tufne
ne obazirući se kao da ne postojim
tako ćeš i ti smrti jednom
kroz slatkasto veče u kom zapada sunce
reklo bi se po običaju poslednji put
a da neću znati obuzet žudnjom
za mističnim dodirom
kada dotiče se sve sa svime
kao prolećne devojke proći ćeš kroz mene
prisno i utešno
kao neostvarena ljubav



KAKAO

Malo mirisa ruku beračica
iz dalekih tropskih zemalja
mora biti da je ostalo u kakau koji piješ
u šećeru kojim ga sladiš
malo beline onih koje su vadile repu
u repištima kraj nekog sela pored autoputa
što pronosi čežnju sa severa na jug
malo slatkosti puti crnpuraste
meleskinja što su u tršćacima
zajapurene zamahivale srpovima
najzad i nešto svoje oblosti
unele su grnčarice
u glinu šolje koju gladiš
dok ispijaš topli napitak
usamljen kao svemir
nikada sasvim sam
prožet drugim svemirima

 

 

Copyright © by Božidar Vasiljević & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.

Nazad