DANIJELA KAMBASKOVIĆ SAWERS


Rođena u Beogradu 1971. godine. Književni kritičar, prevodilac, novinar, pesnik, i, kad god se ukaže prilika, jazz vokal, a zvanično doktorant univerziteta Macquarie u Sydneyju, gde kao stipendista radi na tezi iz oblasti sonetnih venaca italijanske i engleske renesanse.
Diplomirala je (1994.) i magistrirala (2000.) na katedri za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Pesme, pripovetke, prevode poezije, književne studije i kritiku objavljivala je u časopisima Književne novine, Književni list, Mostovi, Teatron, Ludus i Treći Trg (Beograd), Diwan (Gradačac-Tuzla), Album (Sarajevo), Kolaps (Mostar), Litkon (Zagreb, stvaralaštvo zemalja bivše Jugoslavije), New South Wales Law Journal i Masthead (Sydney), The Wolf Poetry Magazine (London) i Renaissance Studies (Oxford).
Izlazak Atlantide, svoje prve zbirke pesama, očekuje sredinom juna 2006. u izdanju Povelje iz Kraljeva.
Trenutno živi u Ženevi.
Izvršni urednik Balkanskog književnog glasnika za Australiju.


PUTOVANJE I

 

 
Danteov grob, Ravenna

RAZGOVOR

Ciao Dante
gledaš me sa zida
niz šiljat nos
ispod kapice i lovorika

deluješ pitomo
čovek bi se mogao prevariti
da nije onih
paklenih plesova iz tvoje glave

što takvu su nelagodu uterali
u kosti tvojim Firentincima
da se nije mogla isterati
ni prevrtanjem očiju

doživotno izgnanstvo bilo je jedino rešenje

istina, kosti su ti dugo ležale neobeležene
ali, evo, samo par stotina godina strpljenja
i Firenca plaća ulje
za tvoje kandilo

sve se na kraju reši

molim te budi milostiv
imaj razumevanja
za ljudsku brzinu poimanja

i ne pravi neprijateljima scene
na onom svetu




Petrarkina kuća, Arqua

DE VITA SEDENTARIA

tvoja izrezbarena stolica od orahovine
mada naoko neudobna
vrlo je fotogenična
za svoje godine

moja ergonomska
kompjuterska
sa tapaciranim sedištem

za sedamsto godina
biće već sigurno
poprilično ofucana





GRAFITTI

Nema više mesta za urezivanje
na rubovima Petrarkinih dvaju kamina

oni što su se urezali 1470. bili su skromni
i ostavili dosta prostora

oni iz 1564. bezobrazno krupnim slovima
zauzeli su skoro čitav panel

obla pisana slova onih iz 1790.
prevazilaze nož
biće da su poneli šilo za tu svrhu

oni iz 1832. ugurali su se po preostalim ćoškovima

ja sam se upisala u knjigu posetilaca

mada je na podu bilo mesta





S. Marco, Venezia

RELIKVIJAR

Čuvamo svoje svece
u kutijama u obliku lampe
u obliku krsta
u obliku ruke

U pozlaćenoj nam mrtvačnici
lobanje pod kupolastim poklopcima
butne kosti u staklu
koža izrasla u alabaster

sardonični osmesi
dodiri od serpentina
pretvoreni u nešto drugo
pripitomljeni kroz sočivo od saća



S. Marco, Venezia


PRENOS MOŠTIJU SV. MARKA IZ ALEKSANDRIJE

Da li se Sveti Marko složio s tim
da njegove kosti iz grobnice noću pomeraju
Venecijanci u turbanima?

Dok se truckao preko širokog mora
u masnom platnu
da li ga je tešila vera

Da će krađa njegovog tela
blistati u mozaiku, besmrtna,
pod generacijama očiju?






ZAMISAO MAJSTORA MOZAIČARA


Ako Božji dan i noć
Napravim kao crvenu i plavu kuglu
onda nebeski svod moram
kao oblak poprskan zvezdama

Pored Noja dok pušta golubicu
staviću kaljevu peć
iz nje nek purnja plamenje

Dok ljudi ruše statuu
nek nad njima leti zmaj

Isus nek gazi reku na belom konju
po gaz-kamenju
od ljudskih glava i ramena





STRAŠNI SUD


Plamen kulja od Prestola
nad njime tri anđela kopljima nateruju
grešnike u čeljust Zveri
što ribolikim okom čeka
talas otelotvorenih duša

Kakvim li je grehom
ova mlada žena zaslužila
da bude zauvek zaustavljena propeta
stisnutih očiju otvorenih usana
nogu i ruku raskriljenih
pod glavama dvaju grešnika
što nagotu njenu skrivaju
od drugih pogleda?





Basilica S. Vitale (V-VI vek)
Ravenna

PREDSTAVLJANJE


Četiri anđela streme
Ka Jaganjcu sa zlatnim oreolom
nisam ga prepoznala
sa telom konja i mačjim licem

Sveci streme
Ka Isusu na plavoj kugli
nisam ga prepoznala
neizmučen je i golobrad

Da je lepota važnija od identiteta
Carica Teodora bila bi najlepša u sviti

A ne žena na dva mesta od nje
što ima oči od jezera
ljeskavu haljinu od svetlosti
plašt pod vencima zlatnog voća
ali nema imena



Mauzolej Gallae Placidiae (V vek)

ZAGONETKA


Rimljanin svojoj sestri diže
grobnicu sa nebom od mozaika

I lukove voća sadi ka Krstu
kruške grožđe jabuke
šljive mušmule raspukle smokve

I nerazmrsivi lavirint slaže
od dečjih boja i svastika
trodimenzionalan tek na daljinu

I Dobrog pastira postavlja
da sve čuva
da se Turci ne dosete



(Nadgrobni natpisi ravenskog groblja, V i VI vek)

 

PISANJE MRTVIH

Rufius i Marcus Philadespotes (onaj-koji-voli-gospodara)
Marcusovi oslobođeni robovi


gospodaru svome dali su novac
da spomenik im ovaj podigne

***

Ovde leži Titus Sossius Quadratus
umro je
kad mu je bilo osam godina

***

Longidienus Publijusov sin
pripadnik roda Camilia
brodski stolar
ovaj spomenik za života podiže
sa Longidienom Stacte
Publijusovom oslobođenom robinjom

***

Vibiju Pratu, oslobođenom robu
Vibio Seneca visoka roda
prefekt flote
njegov gospodar
ovaj sarkofag posvećuje





Krštenje Isusovo
Arijanska krstionica, Ravenna (V vek)


JERES


Naš je spasitelj čovek
pre nego Bog
Isti kao i mi

zaplašen od obreda
koji mora
da prođe

s jedne mu strane autoritet
koji ga imenuje

s druge mitsko biće
koje ne bi
trebalo da postoji

a pod vodom
pod strukom

jedva vidljiva

stidljiva
ljudska suština





S. Apollinare in Classe
Ravenna (VI vek)


VOKACIJA


Rođeni crtač stripova
lako se prepoznaje
među mozaičarima

njegova trava
uvek ima
jabukastu nijansu

njegovi zvončići
pojavljuju se u šesnaest
nepotrebnih oblika

njegove ovce
imaju izraze lica
upečatljivije od svetaca

njegovim nebom
plove oblaci
oblici
zbog kojih se sigurno

dugo svađao
sa majstorom





Giotto, Pokolj nevihih
Capella degli Scrovegni
Padova (XIV vek)


MOĆ


Kakvim je administrativnim procesom
Irod učinio izvršnom
odluku o pokolju nevinih?

Kakvim je racionalnim kanalima
njegova naredba
filtrirala do šake oko sablje?

kakvim je pečatom
kakvim strahom
svoje ljude uverio

da generacija jednogodišnjaka
preti njegovom prestolu
preti njihovim životima?

Kakvim je opijatom
brisao telašca na gomili
i trodimenzionalnu majčinsku suzu

iz sećanja
svojih poručnika?





Giotto, Vrline i napasti
Capella degli Scrovegni
Padova (XIV vek)


AMBLEM


Giotto kaže

Pravda je žensko
Nežnost je žensko

Hrabrost je žensko
Neodlučnost je žensko

Vera je žensko
Zavist je žensko

Obilje je žensko
Siromaštvo je žensko

Nada je žensko
Očaj je žensko

Milost je žensko
Gnev je žensko

A muško su
Nepravda
Glupost

i Nevera
sa pet sitnih žena
što mu vise
oko vrata




Bazilika St. Vitale, Ravenna (V vek)
Mauzolej Gallae Placidiae, Ravenna (V vek)
Džamija Omayyad, Damask, (VIII vek)
Crkva St. Maria Assunta, Torcello, Venecija, (IX vek)
Manastir Studenica, Srbija (XI vek)


GLOBAL BRANDING


Teodora nikada nije bila
u Raveni

ali se od Konstantinopolja
kroz dinarske gudure
mesecima
na magarcu
truckala u sećanju majstora

pa izbila
na zidu Zapadnog carstva
čim je našao prave kamenčiće
da je se reši

grlim
ovalnu tugu na licu svetaca
na severu Italije
dugo se nismo videli

osluškujem
zlatne krošnje od mozaika
u srcu Sirije
pod njima sam davno
spavala posle ručka

ulazim
u plavetnilo pod zvezdama
na drugom kraju sveta
kao u dečju sobu

 

Copyright © by Danijela Kambasković Sawers & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.

Nazad