DANIJELA KAMBASKOVIĆ SAWERS


Rođena u Beogradu 1971. godine. Književni kritičar, prevodilac, novinar, pesnik, i, kad god se ukaže prilika, jazz vokal, a zvanično doktorant univerziteta Macquarie u Sydneyju, gde kao stipendista radi na tezi iz oblasti sonetnih venaca italijanske i engleske renesanse.
Diplomirala je (1994.) i magistrirala (2000.) na katedri za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Pesme, pripovetke, prevode poezije, književne studije i kritiku objavljivala je u časopisima Književne novine, Književni list, Mostovi, Teatron, Ludus i Treći Trg (Beograd), Diwan (Gradačac-Tuzla), Album (Sarajevo), Kolaps (Mostar), Litkon (Zagreb, stvaralaštvo zemalja bivše Jugoslavije), New South Wales Law Journal i Masthead (Sydney), The Wolf Poetry Magazine (London) i Renaissance Studies (Oxford).
Izlazak Atlantide, svoje prve zbirke pesama, očekuje sredinom juna 2006. u izdanju Povelje iz Kraljeva.
Trenutno živi u Ženevi.
Izvršni urednik Balkanskog književnog glasnika za Australiju.

 

ZVEZDANI KONVOJ - ŽELJKO IVANKOVIĆ

 
Sa Željkom Ivankovićem prvi sam se put e-upoznala na internetskom poetskom Forumu (ćaskaonici) Poesis Balcanis, koji je vodila Tatjana Lukić iz Canberre. Kako to obično biva, forum je iz početka bio vrlo posećen; ljudi sa različitih strana sveta su pisali, izveštavali, prepucavali se i flertovali, a pomalo pričali o poeziji, nimalo nalik nekim drugim, ozbiljnim književnim forumima. (Kasnije se gotovo ugasio, ali to je druga priča). Usred haosa, pojavio se Željko, sa svojom e-personom, smirenom, tihom, pristojnom i negovanog stila. Ni traga od sms i hypertext kulture; kao da piše perom, a ne tastaturom. I tako, nije se čovek ni čuo, sve dok nismo počeli da razmenjujemo pesme, pa je i Željko poslao na Forum par komada. E onda se čuo.

Bio je to moj prvi susret s njegovom poezijom. Među pesmama koje je poslao bila je i jedna, koja se zvala "Iz moje kuće raste drvo". Pomislih - ako ikad budem pravila antologiju balkanske poezije u prevodu na engleski, eto naslova. Jedna vedra i zelena slika. Naizgled. Koja gadno udara kad je se dobro pročita, vizualizuje i razume.

Takav je Željkov izraz. Tiha voda, koja breg roni. Piši lokalno, pogađaj globalno.

Odavno već smatram da se lični senzibilitet pisca najbolje vidi iz naslova njegovih prevoda, ukoliko se prevodom bavio. Jer prevod je verbalni ekvivalent glume: dobrovoljno privremeno nestajanje u tuđem stilu; potpuno pokloništvo jednom omeđenom putovanju. Željko je s nemačkog preveo Mozartova pisma ocu, Priče stare Kine, Pustolovine baruna Münchhausena i Potragu za čitateljem Heinricha Bölla. Ovakav izbor odaje kod Željka posvećenost nekolikim glavnim idejama: poštovanju prema prošlosti, istorijskom dokumentu i geniju; strast prema bajkovitom narativu i dečjoj književnosti; naklonost filozofskom promišljanju. Sve ono, što je očito i u Željkovom stvaralaštvu.

Autor devet zbirki i izbora poezije, pet zbirki eseja i studija, pet zbirki kraće proze, priča i dnevnika i dve zbirke priča za decu (od kojih je jedna, Zvjezdangrad, objavljivana četiri puta), urednik deset književnih časopisa i reprezentativnih izbora bosanskohercegovačke i hrvatske književnosti. Dobitnik je domaćih i međunarodnih nagrada za poeziju, esej i radio dramu. Za zbirku eseja «(D)ogledi, III» 2000. godine dobio je prestižnu nagradu «Antun Branko Šimić». (Ovu nagradu navodim posebno, jer mi je žao što taj naslov zbirke eseja nisam ja prva smislila). Član je impresivnog niza udruženja književnika i foruma intelektualaca, a zastupljen je i u domaćim i stranim leksikonima tipa Who Is Who.

Par mojih prevoda njegovih pesama (na engleski, ne na esperanto), izabranih kriterijumom kantovskog bezinteresnog dopadanja mogu se naći u okviru kratkog balkanskog izbora u tematu «Homecoming» objavljenog na australijskom website-u Gangway http://www.gangway.net/frames.html ). Ne znam gde bi se mogli pročitati ostali prevodi njegovih dela na sedamnaest jezika, koliko ih je dosad privukao.

U majsko-junskom broju BKG Željko se predstavlja novijom pričom «Židovski konvoj». Priča je kratka - i smeštena u prošlost, ali se čini dužom i bližom sadašnjosti zbog misli koje iza sebe ostavlja. Priča pokazuje neke od važnih odlika Željkovog stila: predanost Bosni kao inspiraciji, klasičnoj naraciji, jasnom prenošenju vizualnog; lokalnoj boji i karakterizaciji idiolektom. Željko i ovom pričom gradi image majstora reči, i odlazi dok je čitalac još gladan.

 

Copyright © by Danijela Kambasković Sawers & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.

Nazad