DANIJELA KAMBASKOVIĆ SAWERS


"...U nesrećnom sicilskom pohodu, poneke Atinjane sačuvao je od ropstva i smrti njihov deklamatorski talenat i znanje, naizust, Evripidovih stihova. Kad helenski stih, slušan na olimpijadama, više ne beše religiozna misterija, ni osnova države, ostao je još uvek cenjen na sredozemnim obalama, isto toliko koliko i svila sa Kosa, na primer, ili lađa feničanska. Taj svetski značaj nikakav stih više nema."
Danas bi lako rekli da je Crnjanski, pišući ovaj tekst još 1926. za Srpski književni glasnik, bio, kako izgleda, potpuno u pravu. Poezija, na žalost, više nema onaj uticaj na "široke narodne mase" kakav je nekoć imala. O njoj se danas brinu samo pesnici i ljubitelji - dve kategorije ljudi koje "nisu baš čitave".
Tako će vam kazati svako koga upitate. Ipak, to neće biti prava istina. I sam sam dugo mislio da je vreme masovne popularnosti poezije, na nesreću, prošlo, da čak i vreme kratke proze, kako izgleda, prolazi, da se roman (i to najčešće loš i pisan ofrlje) vraća na velika vrata, preko televizijskih i internet reklama, ekranizacija...
Na moje veliko zadovoljstvo, mogu da se pohvalim da bar čitaoci Balkanskog književnog glasnika znaju da prepoznaju kvalitet, i da, kako izgleda, još uvek vole poeziju. Putovanje I Danijele Kambasković Sawers je, po našoj statistici, pročitalo više ljudi nego svu ostalu poeziju u pet brojeva BKG. Pročitalo, i reagovalo na nju.
Kad je pre dva meseca, jedna, priznajem, do tad meni potpuno nepoznata osoba poslala svoje radove uredništvu BKG, iskreno, u prvi mah nisam pomislio ništa. Uostalom, na našu adresu dnevno stiže pedesetak, šezdesetak priloga - još malo, pa ćemo početi da iskreno govorimo da im se više i ne radujemo. Ali, prvi deo zbirke Putovanje Danijele Kambasković Sawers koji sam tad pročitao, dao je smisao letnjim mesecima koji su dolazili. Prvo, radi se o izuzetno mladoj osobi, koja poseduje i talenat, i veliko znanje o temama koje obrađuje, i izgrađen stil, takt (naročito literarni takt)... Posebna priča je to što me je tematika Putovanja I pogodila: i sam sam dugo u sebi nosio zgusnutu priču o vizantijskom slikarstvu u Zapadnom Carstvu, ali, osim u nekakvim paranaučnim esejima, o tome nisam pisao. Jednostavno, smatrao sam da nisam dorastao takvom zadatku. I nisam. Sa te strane sam bio u pravu. O toj temi mogu da dobro pišu samo Lazarev, Šarl Dil, Bernard Berenson... - i naša Danijela.
Prošlo je mesec dana, imao sam privilegiju da upoznam Danijelu uživo na njenom proputovanju kroz Beograd, i da čak govorim o jednoj njenoj knjizi - uskoro će BKG ekskluzivno predstaviti kritičko izdanje i te zbirke poezije - "Atlantida (i komentari)": tek tad sam shvatio da njena poezija nije čudo. Sama pesnikinja je jedno sićušno čudo. Osim svojom poezijom, ona, tako nežna i fragilna ima vremena da se bavi prozom, teorijom književnosti (sonetnim vencima italijanske i engleske renesanse), književnom kritikom, prevođenjem, peva džez - i još je i majka, i supruga. I savršen prijatelj, povrh svega.
Balkanski književni glasnik vam sa zadovoljstvom i ponosom predstavlja drugi deo Putovanja. Putovanje o kojem se radi u ovom delu zbirke je potpuno drugačije od prethodnog, ali... Uveren sam da će vam se dopasti.
D.G.



PUTOVANJE II

  PRVI TRIMESTAR
Neverica

moj je struk bio nenaporan
ulazio u farmerke bez rasprave
zavojito se smešio
pod voljenim dlanovima

a sada
podivljao
uz grimasu zaravnjenih usana
gura tvrdom glavom
u zidove odeće

moje su grudi bile moje
samodovoljne
nevidljive osim kad odluče
bez primene do umetničke

a sada
naočigled rastu
u prevrelo kvasno testo
u sir pod plavim žilicama
u pogon
prehrambene industrije

moje su oči bile brze
u digitalnom letu
hvatale čudne tačke
pouzdano izveštavale o primljenom

a sada
spremne na izdaju
bez upozorenja zaspu
tek na trenutak ostavljene
pred freskama


Zahvalnost  

Blaženi neka su
znojem nečujni
čiji dan započinje vodom
jer će baštiniti zemlju

Blaženi neka su
nenaparfimisani
što se na daljinu ne raspoznaju
jer će ziveti zauvek

Blaženi neka su
čiji zapah ne napada
čiji je prilaz od limuna
njihovo je carstvo nebesko


Obožavanje klozetske šolje

U mome domu
štuje se nova boginja

misli mi zaokuplja

stremim joj pred kišom aroma
hrlim joj od teških ljudi

njoj klanjam
pred njom klečim

pognute glave
čekam ishod

govorim joj ono
što se ne govori

dajem joj ono
što se ne daje
izlivam joj dušu
ona me krije

u njenoj nutrini
uvek ima
mesta za mene


To nije bolest

molim nos
da ne razaznaje tuđa pazuha
da se ne nabira
pred kućnim mirisima
to nije bolest

molim glavu
da se ne gubi
stvari da se vrate
u znane okvire
to nije bolest

molim želudac
da sidje na mesto
mozak da se ne vrti
jastvo da se prepozna
to nije bolest


Nocturno

Noću
po mraku
ležim i slušam

u mom stomaku
svira se jazz

pletu se nervi
krvotok bubnja
geni preleću klavijaturom

bubre patrljci
grgori tečnost
saksofon-kičma
sinkopa srca

oči kližu na poziciju
Bog ima solo

ksilofon mozga
biserni zvuk


DRUGI TRIMESTAR
Ko?

glad mi je u grlu
a sećanja vitka

pojela bih klupu
sapun s imalinom
mesec s kofeinom
muža s johimbinom

o gde je jutro
za ustajanje
kad se pod plavim nebom
protegneš mršava
pa, što kaže Tamara Šuškić
‘tanki crni kaiš
i idem’

kažu
pusti liniju
pusti pisanje
najvažnija je zdrava beba

ono jeste, ali ipak
vadim pištolj
ubijam ih
John Waynovski
duvam u pištolj
gazim leševe
kačim na drvo
pa, što kaže Dinko Delić
nek ‘mlitavo vise’
nisam više tamna dama
književni dekonstruktor

već tamni drhturko
u senci vekne


Perspektiva

na jednoj večeri
u uskoj haljini
(što jednoć
beše široka,
ali to su detalji)

rekli mi super izgledaš
spreda ili otpozadi
ništa se ne vidi

pažljivo ću se nameštati
u prostoru
u odnosu na posmatraoca

kada odem da upoznam
par mladih urednika

koji su me čitali
ali me nisu videli

zamišljam

on
mlad, mršav, neoženjen

ja
tenk u zimskom pejzažu

čovek skače u rov

ipak
treba biti pozitivan

u frižideru je dovoljno
kiselih krastavčića
za pola zime

razbila sam
veliku sekciju poglavlja

ima razloga
za još jedan sendvič


Žena sa ležećim policajcem
(uz blues temu)


Uspori
ja sam žena sa ležećim policajcem

Razmisli
kad se spuštaš niz mene
odletećes

zaštiti svoje amortizere
ležeci policajac
vreba


TREĆI TRIMESTAR
Spavanje

Jedan jastuk pod leđa
Jedan jastuk pod stomak
Jedan jastuk medju noge
Jedan muž na noćni stočić

Lizuckam gel protiv kiseline
klizim kao nosač aviona
stomakom vučem Zemljinu osu


Hamlet je žena

Epiziotomija ili carski rez,
pitanje je sad?

Nije to kastracija
pa da se bojiš
samo te malo secnu
bolje je biti prirodan

Ili je bolje ne biti prirodan
tako se ne rastežeš
samo te malo secnu
pa ćes ostati privlačna

zovite muškarca
da odluči


Trudnica

Kažem
još i dosta

kad telo kaže još
um kaže dosta

kad um kaže još
telo kaže dosta

kad plačem
baš mi je smešno


ruke su mi prekratke
da dođu do tebe

ali ću te zgrabiti
ovako sasvim obična

kao mleko
ružičastog flaminga

 

Copyright © by Danijela Kambasković Sawers & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.


Prvi deo "Putovanja" možete pročitati ako kliknete ovde.

Nazad