LAURA BARNA

Rođena je 6. februara 1964. godine u Jazovu (Senta). Objavljuje proze u književnoj periodici. Objavila arheološki roman Protovir (2003.) i knjiga priča Nevolje gospodina T. ili suteren (2006.). U pripremi su roman Sanatorijum pod belim i knjiga priča Tamo neka zanimanja.
Živi u Beogradu; piše gde slučaj odredi.

 

 

DELO U NASTAJANJU

Delo u nastajanju, isprva, začinjavano je u rastresitom haosu, sklonom ljuspanju ili krunjenju uplivišućih promišljanja, migoljenju iz arhitektonike totalnosti, a iz takvog, sveopšteg haosa, zametne se neočekivano prečista, rafinisana umetnost, dragoceno zrnce, ali retko uzmogne da očuva čistotu (dragocenost), uzaludno braneći se od nasrtaja strasti, gordosti, zavidljivosti i, pre svega, zablude. Jasno. Zabluda je nepregaziva zamka u koju se redovito upecaju i najumešniji, najrazboritiji, najsrčaniji, uljuljkani mučnim stanjem nastalim sopstvenim tužnim ograničenjem, unutarnjim dabogme. To vam je kao BELO – prisustvo svih mogućnih osetila, ipak zasebno bojenih različnošću. Odsustvo, pak, sublimnih osetila proizvodi CRNO, ledna crna ploha na šahovskoj tabli kao protivteža najvišem dobrom. Najviše Dobro i najviša Zlost u istoj ravni. (Igra može da započne.) Međustanje je nikom potrebna, smrtno dosadna osrednjost. (Nešto između.)


NARCIS

Dopada mi se ono što vidim. Osećam, budem li preterano zaglédao, mogao bih sasvim olako i da se zaljubim, iako nipošto nisam jedan od lakomo zaljubljivih tipova, kom čak i laskav osmejak načisto pomuti razum, u stvari, zaljubljivanje je u ovom slučaju neminovnost, znam. Prava je šteta što u blizini nema žive duše; ukazao bih nesebično na sopstveno otkriće i onda bi živa duša, nadnesena nad živom lokvom, uskakala u zamku ljubavnog iskušenja, kao što bih i ja, jer Narcis je toliko lep, da mu niko ne može odoleti. Ali, dođavola s tim prezrivim grčem s krajeva njegovih divnih usnica. On je ljubavnik bez srca! On nema milosti za osećanja nagnutih. Samotnjak. Cepidlaka. Perverznjak. Dragovoljni zatočenik finog nabora u vremenu, kao kad bi se besprekorno čist, izglačan čaršav čudesnom slučajnošću nabrao, i silina lepote nabora potom zaustavlja svaki pokret i nameru; on se gleda, njemu se divi. Zaslužio je večito jedan promišljaj o svojoj opscenoj neodoljivosti. Konačno, promišljaj zaboli, i prejak nadražaj neminovno odvodi u smrt. Ali, na kraju će se, siguran sam, pretvoriti u narcisov cvet, utopljen u slučajnoj sanatorijumskoj barici, kojoj zapravo još ni nagoveštaja nema, jer kiša još nije ni pala. Cvet je divan. Žut. Obojen suncem. Suncokret. Sunčanik. Narcis. I zaludno je trošiti reči na opisivanje takvog cveta.

BEOGRAD JE GRAD VETROVA

Beograd je stvarni sažetak tragedija, udesa i pošasti ovog podneblja, vešto kamufliran belim, iz prkosa, možda. A to se najpre dâ videti po šarolikoj susretljivosti izama u njegovoj arhitekturi. Kada jedan grad obiluje mnogom arhitektonskom šarolikošću, sasvim je jasan znak da ispisuje burnu i préku istoriju, ali od mnoštva Ispisivača, zadesi se u konačnom i nepouzdanu. Čak je mogućno na jednoj fasadi pratiti - ako se lagano, pronicljivim i znalačkim pogledom krene od suterena, spratnosti, do krova - modernističke inovacije zatečenog razdoblja, arhitektonski pravac za pravcem, nagrđen neretko lokalnim primesama ili samovoljom arhitekte koji bi rado izmestio, bez odlaganja i ne oklevajući, Beč u Beograd. Dakle, srušeno je podizano, razoreno nanovo građeno, dograđivano, pregrađivano, gdegde i nadograđivano s vidnim odstupanjima, kako u materijalu, tako i u stilu, logici, i opet rušeno, i opet, pa opet … i sve tako, i sve to, i sve nelogično, logično, ukrug. Iako višestruko i dugovremenski krpljena, fasada sad stoji sasvim uklopiva u najnoviji izam – balkanizam u arhitekturi Beograda, što bi moglo da sažme regionalnu i stilsku osobenost, ujedno. I to lice, ciklično unakažavano, s premnogo hirurških zahvata, ne uspeva da ostari gospodskim načinom kao što to čini Beč; i malo je preostalo starovremenog u njegovom izmučenom izrazu.

Iz neobjavljenog romana Sanatorijum pod belim

 

 

Copyright © by Laura Barna & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.

Nazad