JAN KRASNI

Jan Krasni nastaje usled skoka delfina u morski talas. Živi dotle, dok se kapljice odletele sa delfinovog repa sve do jedne ne vrate u more. Sunčeva svetlost koja prolazi kroz te kapljice stvara dugu. Duga je jedino što će svedočiti da je ikada postojao. Ponekad, neposredno pre nego sto diskant u orkestru počne da falšira, pre nego sto se utisak pokvari, ponekom se učini kao da čuje glas. Naravno, vara se, ali je taj zvuk, neposredno pred grešku, vrlo sličan glasu kojim se on obraća suncu.
Najveća želja mu je da se, pre nego što pljusne u more, zaledi i postane kristal koga će možda prekriti sneg, ali se nikad neće utopiti.
Prezire i snove i stvarnost, a maštu obožava da muči. Dugo je pušta da pati pre nego što joj konačno prekrati muke i od nje napravi ogrtač koji koristi kada mu se ohlade želje.
Nesreću priznaje kao opasnu suparnicu i nezgodnu saputnicu. Samoću poštuje samo kada ga ne opseda. Dugo je bio u vezi sa njih dve i polako bi da se odatle izvuče, ali su one ljubomorne dragane.
Ljudi za njega postoje, ali nije siguran šta su. Bilo bi mu lakše kada bi znao da ih negde može sresti.
Najviše od svega plaši se suve i neplodne zemlje. Plaši se da ga ona, onako ispucala od suvoće, ne upije i posisa.
Hoće da vodi ljubav sa oblakom. I da sa tim oblakom ima veliki porod koji će omogućiti da se duga zauvek održi.
Tako se jedino i može sresti: kako po vedrom letnjem nebu juri za svojim cirusom.
(*latinski: cirrus)

 

Koncert Paka de Lusije

Vrata od stakla,
plakati,
gužva,
buka,
publika tapše,
Pako svira,
Pako svira,
na velikom ekranu
pevačici se vidi nadražena bradavica
kroz majicu,
tonac pretrčava preko bine,
Pako svira,
Pako svira,
Pako svira,
ljudi tapšu,
bis,
gužva,
buka,
plakati,
vrata od stakla.


***

Ponor neba proviruje
svojim plavim okom
između ivica zidova

međutim
iako me vidi
ja mu dovoljno brzo bežim

siguran sam
da se nikada neću izgubiti
u njegovom pogledu


***

Tvrđava koja obično svedoči
o starosti i snazi
ljudske potrebe za bezbednošću
ima svoju prvobitnu namenu
još samo noću
kada štiti mlade parove
da mirno, bez bojazni
postupaju prirodno
i iskuse kako je slatko kad se
ta osnovna ljudska potreba
zadovolji

***

Grad i ja
razgovaramo nasamo
u njegovim plućima

tek ponekad mu zašušte,
starom astmatičaru,
onako zeleno i sočno

kaže,
ako ovako nastavi,
neće još dugo
i konačno će moći
celog da ga pokriju
betonskom pločom

***

Ispod parka se nalazi
antički hram
a ispod poslovne zgrade i kulturnog centra
skelet jednog mastodonta

pored kostura protiče
podzemna reka
u liniji glavne ulice

ona se uliva u jezero
preduboko ispod parlamenta


Reči koje je Federiko možda uputio Đulijeti*

Naravno da volim te ogromne dojke,
pogled žene odozgo,
rukama neobuhvatne strukove,
noge duže od mene...
Draga, naravno
da ženskaroš kao ja
ne može belasanje svog tog mesa
da ne isprati bez osmeha
i da se ne ukruti sav
ko mačoru rep

Klovnu moj melanholični,
vidiš li da sam te oženio
jer ti upravo
takva nisi

* Federiko Felini i njegova supruga Đulijeta


GRAD I JA


***

Grubost se izvodi
uz pratnju psovke

tako je i lakše i ukusnije
nego, onako,
na suvo
samo mehanički pokazati tehniku
bez osećanja
za nijanse, prelive
bez takta
za korak drugoga
bez smisla
za pravo pesničenje


  ***

Senka nesnosnog spomenika
ćuti o tome
da je on
nažvrljan, naružen
te onaj ko ga ne prepoznaje
ne može saznati
ko to stalno posmatra horizont
ili malo iznad
uvredljivo malo
tek toliko da se shvati
da senka s pravom ćuti
drugima za primer

***

Bezobrazluk glupog oblaka
sastojao se od toga
nametljivog stajanja na njenom
putu, jedinom
kojim sunce sme da je pogleda
a da joj ne zasmeta

***

Samoća u parku donosi opasnost
da se mržnja prema manijacima
na silu odvede
preko one tanke linije
ka ljubavi

ali ipak
zar ima boljeg mesta
za razgovor s mesecom
nasamo


***

Krupan kadar grada
krade trud udubljivanja
u pojedinosti
nevažne za prvi utisak
bitne samo uspomeni
na život u
krupnom kadru moga grada

Tuga papira za izgubljenom belinom

Jednu Jelenu
mnogi papiri
ovog sveta
mrze.
I ja sam među njima.
Razne se gluposti
po nama žvrljaju
ali od svega su najgore
ljubavne pesme.
Da ona nije
tvrdoglava
nedostižna
skladna
plava
nezainteresovana
jedina
ne bi nas ovaj glupi mladić
uludo trošio
na stihove
koje nikom neće
pokazati.


za J.B.

ima ljudi
koji veruju
da postoji
bog
kažu
on vlada svetom
kažu
vidi svaku sitnicu
kažu
bog je
žena
srednjih godina
skladnog stasa
žustra i snažna
ima ljudi
koji veruju
da postoji
bog


varijacija na poznate teme

zbog W.M. za J.B.

k’o oko Isusovog mozga
venac od trnovog pruća
stegnut se,
mio
iza mojih pluća
tvoj lik svio

pa ipak se kuca
i širi se
i bunca
u pucnju svom uživa
svakom
robujući meni
naopakom


Tri strofe sa tragičnim završecima

Jednog dana jedan pesnik
sreo je pesmu
odmah je zaprosio
i dobio korpu
ona se udala za nekog grubijana
s puno para
i novim vozilom
pesnik je prešao na prozu
dobio Nobelovu nagradu
i stekao političke veze
i oterao i pesmu i njenog dragog
u zaborav

Jedan drugi pesnik
je isto tako
sreo svoju pesmu
i poučen iskustvom
svog prethodnika
istog trena
je snažno udario
i otišao
postao je ekonomista
i umro nesrećan

Treći pesnik
video je pesmu da dolazi
i brzo pobegao na drugu stranu
ali ga je pesma primetila
i posle duže jurnjave
uhvatila
i opet
unesrećila

 

Copyright © by Jan Krasni & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.

Nazad