DAN TURELL

Dan Turéll (1946-93) Odrastao u radničkoj četvrti Kopenhagena i autobiografska knjiga “Slike iz Vangedea” (Vangede billeder) iz 1975. označila je njegov prodor. Već sa 17 godina počeo da piše kao novinar. Smatra se majstorom danskog jezika. Debitovao pesničkom zbirkom “Vibracije” 1966. Početkom 1970-ih osniva bend "Solvstjernerne" i radi i na radiju, pojavljuje se na televiziji gde čita pesme. Mnogo putovao po SAD, a inače je veliki ljubitelj roka, bluza i džeza i američkog filma, naročito horrora. Tu fascinaciju je originalno spojio sa tipičnim danstvom u delu "Karma Cowboy". U tom delu je već pokazao i svoju opčinjenost budizmom – naime on je protivnik hrišćanstva koje po njemu između ostalog nameće nepotreban stid, osećanje krivice i koči zapadnu civilizaciju. Mislio da je moguće biti zapadnjački budista. Početkom 1980-ih počinje da piše seriju kriminalističkih romana počevši od “Ubistva u tami”. To je počelo kao parodija romana o privatnim detektivima, o Filipu Marlouu pre svega, ali iako glasine vele da ih je pisao da bi namlatio pare zbog dugova, te knjige su prevedene na mnoge jezike i smatraju ih značajnijim u njegovom obimnom opusu. Taj prvi roman je prenet na film. Obožavao Paju Patka. Obožavao stripove. Za njega su oni bili prava umetnost. Tek kasnije mu je istorija umetnosti dala za pravo. Sablažnjavao javnost javnim priznanjem da koristi marihuanu i zalaganjem za njenu slobodnu prodaju u Kristijaniji. Uprkos svom tom imidžu i noktima obojenim u crno i večitom hipijevskom i pankerskom ponašanju, bio je moralista u svojim kolumnama koje je pod naslovom “U gradu” 15 godina sve do svoje smrti jednom nedeljno pisao u Politikenu i koje su sabrane u nekoliko knjiga. Za života je u Kopenhagenu dobio kafe pod svojim imenom - Café Dan Turéll.
Bavio se i muzikom i sa producentom i muzičarem Halfdan E.-om snimio 2 CD-a.


SVE VREME MISLIM NA JEBANJE
 

Ne mogu se odupreti, Ljubavi -
Nešto mi se desilo
Promenio sam se -
Ne pišem više tako mnogo pesama
Nikad da pročitam knjigu do kraja
Ne duvam više naročito mnogo
i sve vreme mislim na jebanje –
Svaki bogovetni put kada sedimo u vozu
mislim na jebanje
na to da ti odmah priđem i strgnem odeću
veselo pevušeći
i da te volim tu na licu mesta
i do vraga i kontrolor
šta može da kaže?
po meni nigde u propisima DSB-a ne piše
da se ne sme jebati u vagonima za nepušače –
Svaki put kada smo u kafiću
a ti iznenada
dok si usred razgovora s nekim posve trećim
napraviš baš taj osmeh
dobijam nesavladivu želju da te uhvatim za grudi
i da ti isisam svu tečnost iz tvojih usta i svih otvora
i tako onaj s kojim pričam otkriva
da sam sigurno malčice skrenuo sa teme –
Pitam se da li je i drugima tako?
Svima drugima? Sve vreme?
Da ne idu svi tako i misle kako bi divno
bilo jebati
kada ti najednom izgledaš tako čarobno
usred kuhinjskog odeljenja u Ilumu
ili počnu li odmah da zamišljaju kako te uzimaju otpozadi
jer ti bedra upravo kipe preko struka
dok kuvaš jutarnju kafu u kuhinji?

U svakom slučaju ne mogu da odolim, Ljubavi
Sve vreme mislim na jebanje
na jebanje s TOBOM
u parkovima i na parkiralištima, u prodavnicama i bioskopima
u stolicama kao i krevetima, pod drvetom ili iza spomenika
i čini mi se da sve ima čudovišna skrivena značenja
koja sva odreda govore o jebanju
i ako se budemo bolje hranili jebaćemo se više
ako budemo više spavali jebaćemo se više
ako budemo imali više vremena jebaćemo se marljivije
i sve pesme i svi razgovori i slučajni nagoveštaji TV-a
pokazuju da govore o jebanju
i svako voće ili povrće izgleda kao da skriva
najotrcanije i najsočnije aluzije na
to
u svemu se govori samo o sokovima
i sve vreme mislim kako te jebem
spreda i otpozadi
satima
u pičku kao i u uši ili u pazuhe
i Svet mi postaje velika pička
kao da sam mešavina samog sebe kao četrnaestogodišnjaka
sa večitom nekontrolisanom erekcijom koja se ne može sakriti
i s kojom na časovima aritmetike
ne mogu da ustanem i odem do table
i mog mačka u vreme parenja
dok se vuče po zemlji požudno glasno dozivajući celog dana
moleći i proklinjući
tako se osećam
i mislim da nisam jedini
i ponekad to mogu da vidim i na drugima –
sve vreme mislim kako te jebem
pa dođi sada
obori me na pod, do đavola
zagrli me čvrsto
i JEBI ME!

(iz knjige: Velegradska trilogija - »Storbyens-trilogi«, izdanje Borgen 1994)


NAJVIŠE OD SVEGA VOLIM RADNI DAN

Volim radni dan
Najviše od svega volim radni dan

Polagano buđenje u poznatom prizoru
koji ipak nije sasvim poznat
U isti mah poverljiva i posle udaljenosti sna
strana lica porodice
Jutarnje poljupce
Zvuk padanja pošte u hodniku
Miris kafe
Ritualni odlazak bakalinu iza ćoška za mleko,
cigarete, novine –
Volim radni dan
Uprkos svim njegovim nezgodacijama
Autobus koji škripi napolju na ulici
Telefon koji nemilosrdno uznemirava kada je najlepše, sjajno ništa koje mirno stoji u mom akvarijumu
Ptice koje crvkuću iz svog kaveza
Staru komšinicu koja gleda u prolazu
Dete koje treba da se odvede u vrtić
odmah čim se rasaniš
Stalni spisak za kupovinu u džepu od sakoa
sa svojim čvrstim zahtevom za mesom, krompirom, kafom i keksom
Malog brzog potrčka u lokalu
kada se svi skupimo sa cegerima i brišemo znoj
sa čela –

Volim radni dan
Dnevni red
A i onaj biološki
Neizbežne procedure u kadi i na školjci
Obavezna mašinica za brijanje
Pisma koja se moraju napisati
Dovođenje u red čekovne knjižice
Pranje sudova
Saznanje da smo ostali bez pelena ili trake –
Volim radni dan
Ne nasuprot žurki i bojama i vutri i zdravicama
To se traži
sa svim svojim preostalim otpacima
Tako mnogo neizrečenog i približnog
što luta i visi u zraku posle svega
Kao neka vrsta psihičkog mamurluka
Koju samo jutarnja kafa svakodnevice može da izleči –
Lepo je na žurkama! Ima mesta za euforiju!
Neka igra hiljadu perli!
Ali koja je sreća kasnije leći
u krevet spokoja i svakodnevice
pored poznatog a ipak ne tako poznatog istog prizora

Volim radni ran
Lud sam za njim
Ne pitajte koliko volim radni dan
Volim radni dan užasno mnogo

(iz zbirke Bog i Olio, pesme 91-92 »Gud & Gokke: digte 1991-1992« izdanje Borgen, 1992.)


TREBALO JE DA BUDEM TAKSISTA

O, trebalo je da budem taksista
Odjednom to mogu da vidim –
Trebalo je da budem taksista!
Greatest Hit svakog taksiste
the cabdriver to end all cabdrivers -
Sedeo bih tamo za volanom
istovremeno bio i kod kuće i na poslu
kao u puževoj kućici
ili kao savršeni krčmar –
Sedeo bih pored mušterije
odvojen pepeljarama i lupkajućim sudovima
i sedeo bih pravo i mirno kao rutinirani pacov –

I ugađao bih mušterijama –
Pričao bih im ohrabrujuće nove vremenske prognoze
(radio bi mi radio preko celog dana
i možda bih čak imao i termos) –
Davao bih im savete i ideje
o tome gde šta treba da traže
i gde mogu istu robu da kupe jeftinije
i gde mogu da nađu istu muziku –
preporučivao bih im dobar restoran dobrog zubara
dobrog revizora dobru reviju
predlagao bih im kako da popune tikete engleske lige
i sećao bih se osvajača bronze iz 1948. ili Fajferovih mjuzikala
sa starijim mušterijama
a onima iz unutrašnjosti bih pokazivao gde su prikladni hoteli
svima bih pomagao da reše svoje probleme
onako kako bih i sam postupio
od rakije do razvoda, od stresa do šizofrenije
i saosećao bih
i pokušao bih da ne znam bolje od njih

I bio bih pravi đavo u saobraćaju u centru!
Tačno bih znao gde i kada
bih mogao da zaždim iza ćoška na dva točka
i kada bi vrednija fasada bila neophodna
(zbog zdravog razuma zakon se menja od ugla do ugla) -
Usput bih procenjivao saobraćaj
kao u šahovskoj partiji
sastavljao bih taktiku
kao jahač šestodnevne trke u polju
pre svakog semafora
poznavao bih sve prečice i skrovita mesta
rukovao bih volanom kao da je moja ruka
nemilosrdno bih prozirao očajničke manevre drugih vozača
i u svako doba bih znao njihov položaj na kolovozu
i ne bih oklevao da kritikujem njihovu vožnju –
Glasno i zabavno bih je komentarisao
dok bih ja ćaskajući vozio nonšalantno bez greške
jednim prstom na volanu
kroz čitav grad
po svakakvom vremenu
u svako doba dana
sa svim mogućim ljudima svih uzrasta, roda i vrste
bogatim ljudima
siromašnim ljudima
srećnim ljudima
ludim ljudima
onima koji se dave
onima koji se utapaju
pijanim ljudima
umirućima –
onima koji se porađaju -

I smešio bih im se svima odreda
i priznao da je to previše ludo
da je bilo i teških trenutaka
ali da ipak sve ide nekako
dok se ne izgubi raspoloženje –

I ponekad
Možda jednom mesečno
bih bio mračan i oborena pogleda
i crn i gunđao bih i bio bih mizantrop i ćudljiv i sumnjičav
i izgledao bih kao da samo čekam da me svi ubiju sa zadnjeg sedišta
ili u najmanju ruku da pobegnu a da ne plate –
Tog dana bih vikao i vičući bih psovao i vređao
sve druge gradske automobile
i tog dana bih se smejao samo u sebi –
A sledećeg jutra bih opet bio onaj stari
i najmanje sledećih mesec dana
Bio bih isti šorom pevajući.
Obični omiljeni vozač
"Taxi-Turel"-a
kako bi me zvali –

O, ne mogu da dočekam!
Kad porastem biću taksista!
U sledećem životu možda ću
postati taksista – KONAČNO!

(iz knjige: Velegradska trilogija - »Storbyens-trilogi«, izdanje Borgen 1994)

 

Copyright © by Dan Turel & Balkanski književni glasnik - BKG, 2006.
Prevod Predrag Crnković

Nazad