IGOR REMS

Igor Rems, pesnik i slikar, je rodjen 1957 godine. Pesme je objavljivao u mnogim knjizevnim listovima, magazinima i revijama: Književne Novine, Koraci, Svitak, Obrisi, Skadarlija, Ovdje...
Do sada je objavio pet poetskih knjiga a zastupljen je u mnogim zajedničkim knjigama: antologijama, zbornicima i almanasima.
Nagradjen je književnom nagradom Povelja Rastko Petrovic, 2000, Beograd; medjunarodnom nagradom za pesništvo Naji Naaman, 2003, Liban; Kočićevo Pero, 2006, Banja Luka i drugim nagradama i priznanjima.
Knjiga Hodočašća (Wallfahrten) u prevodu Astrid Philippsen objavljena je na nemačkom jeziku.
Igor Rems je imao više samostalnih i grupnih izlozbi u zemlji i inostranstvu.
Član je UKS, UKCG i UK SR Nemačke.
Živi u Baru i Kelnu.

VIDLJIVO I NEVIDLJIVO
 
ORMAR

Na temenu mu dozreva
Dah pepela

Sjajnim ledjima
Pridržava sunce
Davno nekud otišlo

U svetu
Hiljade ruku
Bez rukava ostale

Četri žuta zida
Gledaju ravnim licima
Stare goste

Crna oblače odela


PROZOR

Devet života
U sebi zatvorio

Pod krošnjom svoda
Gutao nebo
Svetlost isijavala

Jednoga dana
Odnekud
Grdan kamen
Razbi ga na komade

U travi leži
Sam kockice slaže

Sve od početka
Vraća na svoje mesto


ZEV

Strašan zev
Veći od vavilonske bašte

Noćnom strazom
Hvata rojeve
Usnulih zvezda

Nesanicu ženi
Mlečim putem

Gluva otvara usta

Na dnu
Sklupčana zmija
Starija od priča
Od misli brža

Niko mu prići ne sme


OBLAK


Najveće mere
Najmanje težine

Sestre mu nebesku
Košulju obukle
Da medju vetrovima
Ostane sam u sebi

Prosipa škrte suze
Na sivu plavet
Na kamena polja

Uže nebesko
Vezuje mu ruke i noge
U nestalni oblik

Plamenim rukama
Sam sebe komada


POPLAVA

Zidinama promiču senke

Crvena svetla
Veru se
Bedemima memljivim

Negde iz dubine
Sa dna reke
Udaraju zvona

Zvuk do dna prokopava

Vodene kohorte
Gutaju obale

Ni trska da zacvili

Sva nemoć u jednom grlu

Grad tone


JESEN

Gole smokve
Zakitile vrane

Leti mrkla plavet

Sumrakom kamenom
Blesnuše prva svetla

Jugo vitla
Pustim poljanama

Zavijaju
Čempresi kurjaci

Kroz prsten noći
Silaze
Tamni konjanici

Dah se utišava


CVET

Na teme mu pale zvezde
Svilenim nitima vezene

Lepotu sanjaju

Sunčevim prstima
Hrane mladu senku

Zelene katarke
Narastaju
Iz pune dubine

Beskrajnim putuje krugom

S jeseni podiže šareni šešir

Radost podeli
Ne zna s kim


NAR

Crveni sužnji
Traže prozore
Stomak im proklijao

U vrhu kule
Straže

Kopljanici
Ispružili koplja
Do vrha neba

Golo sunce
Ljubi im čela

Niz modra koplja
Jesenje prosipa boje
Dlanove hladne
Da im ogreje
Put udvojen


KIPARIS

Zelenom svilom ogrnut
Pod hiton skriva tajnu

Na straži žednim okom
Ispija srebrna svitanja

Koplje sunčeve kazaljke
U modre uperio grudi

Po kamenim pločama
Smirenim rukama
Spuša lakokrile senke

Sa brega osmatra
Peščane plaže

Iz vrelog peska
Odjekuje rika
Pogodjenog jelena

 

Copyright © by Igor Rems & Balkanski književni glasnik - BKG, 2006.

Nazad