SAŠA VAŽIĆ

Saša Važić, rođena u Velikoj Plani (usput, tokom mnogobrojnih selidbi porodice zbog posla oca, upravnika KPZa i načelnika SUP-a). Godina nebitna a i s godinama sve manje bih o tome. . .
Poslednje radno iskustvo sticala u Fulbrajtovoj komisiji, sve do 1992. godine, kada je ukinuše, naglo i nenadano, zbog rušenja SFRJ i sankcija UN. Tada napokon dobi svu slobodu za kojom je čeznula otkad pamti, pa se i razvede.
Vremena za bavljenje svim i svačim dobi napretek, pa se prvo baci na ozbiljno izučavanje drevne astrološke mudrosti, da bi najveći domet dosegla u «Programu za lakoverne» Radija Novosti i na stranicama za razonodu «RTV Revije», «Glasa» i «Ogledala».
Istovremeno se bavila svim vidovima novinarskog umeća na sve teme, a najviše istraživačkim i kriminalom povezanim sa smrtnim slučajevima. Pobrojanih časopisa, novina, žurnala za koje je napisala, kod nas i u nekim stranim državama, oko 1000 članaka ima oko 15. Najveće muke i nade su joj zadali/dali «Intervju» i «Nedeljni telegraf».
Član je NUNSa i radne grupe od pet članova njegove sekcije za «borbu protiv izrabljivanja» samostalnih novinara.
Živi najviše od prevodilačkog rada i davanja časova engleskog jezika «za sve uzraste i nivoe znanja».
Priča se da je jedan od najboljih prevodilaca haiku poezije u Srbiji.
Prevela je veliki broj tekstova, članaka i pesama za časopise raznih udruženja i pojedince.
Autor je prevoda desetak zbornika udruženja i knjiga haiku poezije naših i stranih autora.
Trenutno privodi kraju prevođenje romana «Haiku Guy» Davida Lanoue-a (pisca i profesora iz New Orleansa, SAD).
Haiku poeziju piše kada joj nadođe inspiracija, i već tako oko deset godina.
Nije član beogradskog Haiku kluba «Šiki» ni «Haiku udruženja Srbije» (javno se izjasnila protiv i obrazložila).
Član je redakcije niških «Haiku novina» za koje prevodi članke i haiku pesme.
U cilju kulturne, duhovne i jezičke razmene traga za vrednim pojedincima širom sveta, prevodi njihove radove i plasira ih po balkanskim državama.
Za «zasluge» dobila «kompenzaciju» u vidu elektronske knjige haiku poezije (muddy shoes candy heart), koju joj je priredila umetnica i pesnikinja Anita Virgil (Virginia, SAD) a objavila američka izdavačka kuća «Peaks Press» (Virginia, SAD) u oktobru 2005. godine.
Dobitnik je više nagrada i priznanja na takmičenjima organizovanim u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji, Japanu, Nemačkoj, Hrvatskoj...
Pesme su joj objavljene u velikom broju časopisa, u zemlji i inostranstvu, i uvrštene u desetak naših i svetskih antologija. Prevođene su na: engleski, nemački, japanski, kineski, poljski, holandski, češki, slovenački, makedonski, hrvatski, ruski, bugarski.
Bavi se i haigom i pisanjem recenzija knjiga. Haige su joj objavljivane u stranim časopisima i na websajtu Svetske haiku asocijacije.
Vlasnik je i urednik trenutno jedinog websajta za haiku poeziju (dvojezično: srpsko/englesko izdanje) u Srbiji (Haiku stvarnost / Haiku Reality), koji okuplja haiku pesnike i teoretičare širom sveta.
Pokrenula i konkurs za najkraću priču «Links» (sa dobrom idejom i lošom realizacijom).
U pripremi su joj već duže tri knjige: iz oblasti astrologije (Tajne polova), roman (Priče o malim ljudima) i poezije/proze/ostalo (Sve i sva).
Počinje da biva i uzorna domaćica a majka je dva deteta, od kojih jedno živi sa njom i profesionalno je psihološki analizira.


DO BOGA
 

DO BOGA

Treba ući u nebo
A ono je sivo
Čini se bližim

Svetionik ugašen
U polutami
Drveće kraj prozora
U daljini krovovi

Prozor me razdvaja
I zavesa od paučine
Samo toliko do Boga


DOK BOLUJEŠ

Imam dve jelke
Pod prozorom spavaće sobe
Znaš kako su visoke. . .

Od bašte do krova
Jasno ću ti opisati kako šumore
U ovoj pesmi

Imam i vrapce
I crnu mačku jednu
Često me uplaši

Imam dvadeset pet muva
Pedeset komaraca ukupno
Malog sivog miša pod krevetom

Imam stolicu koju si mi dao
Crveno-belu kraj puzavice na terasi
Jedna će biti dovoljna
Ako izađem

TIŠINA

Ni reč više
Neću da kažem
Kada se probudim

Ni da se sećam
Neću više
Čim oči otvorim

San ću svoj naterati
Da me ponese
Visoko da letim

San će mi java biti
Tako ću učiniti
Kada se probudim


NIKAKVA PESMA

Ovo nije nikakva pesma
Lavež s polja i daljina
Beba iz grla jeca
Pramen sede kose dečaka
Na nekom drugom jastuku

Ovo nije san
Čekanje
Otkucaji iz tame

Ne prodajem zvezde
Ne prodajem

U kućici kao puž
Pužem i svlačim
Zimsku košulju
Trnci u nogama

Ovo nije hod
Ni zov nije
Ni jadikovka

Dete cvili
Na nekom drugom jastuku

Pretvaram noć u dan
Dahom ledenim
Zamrzavam sećanje

Ko zna ko li će se probuditi

Ovo nije priča

Senke pokrivaju baruštinu

Dete se u plaču guši
Na drugom jastuku
Opadaju sede vlasi

Ni pesma ni san
Ni misao
Ovde više ne ulaze
Niti kroz ijednu pukotinu
puste kuće

Ni jedna pesma


TREZNOST

Zveket flaša
dokazuje
živa sam

Lik
u napuklom ogledalu
Sklanjam se
da ne prepoznam

Procvetali grm
pred kuću
kao iz mraka skoči

Bežim od suseda
znaće da starim

Sumnja i dokazivanje

Uđem
Klonim se istine
tišina je izvesna
niotkud znaka

Raduje me okupljanje
tmurnih oblaka
pristaju uz tišinu
rešenost da ne izađem

Opkoljava me nestvarnost

Ne volim porcelanske figure
glasno im govorim

Rečnici su puni reči
Zavode me večnošću
Slova me jedino brinu
iako ih je malo

Upoređujem mrtvo i živo
Isto je - govori um

Pritiskom na dugme
uništava se muzika


SEBI

Ne boj se
to samo sveća pucketa
damari smireni
na godine podsećaju

 

Copyright © by Saša Važić & Balkanski književni glasnik - BKG, 2006.

Nazad