VAPAJ

 
 

Nakon dvadeset i više godina razmišljanja o jednom književnom časopisu koji bi objavljivao dobru literaturu iz našeg regiona, tek 2005. se pojavio nulti, probni broj našeg magazina - Balkanskog književnog glasnika.
Moram priznati da smo bili prijatno iznenađeni, kako posetom, tako i brojem priloga koji su svakodnevno pristizali u uredništvo.

Svesni smo da posao koji radimo nije uzaludan: već sada naš elektronski časopis u mesečno čita više ljudi nego sve ostale balkanske književne časopise zajedno - bilo da su oni u štampanoj, ili elektronskoj formi.

Ipak, ne ide nam sve glatko: iako BKG ne isplaćuje honorare, troškovi izdavanja jednog ovakvog magazina samo u elektronskoj formi su već oko 500 € mesečno.
Štampano izdanje - i to u skromnom tiražu, na lošem papiru, podiglo bi ovu cifru na nešto više od 2.500 € mesečno.
Ukoliko bi hteli da objavljujemo dve antologije Najfinije poezije iz BKG i Najfinije proze iz BKG godišnje, i dvanaest knjiga savremene proze, poezije i esejistike balkanskih autora, kao što i planiramo - troškovi bi skočili na... ma, nezamislivo.

BKG je do sad objavio nekoliko brojeva, i predstavio nešto više od tri stotine pisaca svih balkanskih nacionalnosti i jezika. Do sad niko nije dobio honorar za svoj tekst, fotografiju ili crtež.

Predstavili smo projekat BKG u Kopenhagenu u proleće 2006, u Solunu početkom leta iste godine, i svoje live izdanje na Javnom sastanku redakcije 23. oktobra, u kući Đure Jakšića u Skadarliji. Na to književno veče posebno su doputovali pisci, ne samo iz regiona, već i iz tako udaljenih zemalja kao što su Sjedinjene Države, Francuska, Danska... svi o svom trošku. Uskoro ćemo predstaviti BKG i u Zagrebu, pa u Sarajevu, Skopju, Ljubljani, Mariboru, Podgorici, Prištini, Atini, Tirani, Sofiji, Istambulu, Temišvaru, Bukureštu, Budimpešti... Pričekajte, videćete.

Pre izvesnog vremena poslali smo zvaničnu molbu za pomoć ministarstvu kulture Republike Srbije, gradu Beogradu, kao i nekim inostranim donatorima.
Iz "Balkan Incentive Fund for Culture", jedne od najznačajnijih institucija koje pomažu kulturno stvaralaštvo odgovoreno nam je, verovali ili ne, "da nam ne mogu pomoći, jer ne podstičemo dovoljno regionalnu i međunacionalnu saradnju u oblasti kulture na Balkanu".

Od ministarstva kulture Republike Srbije ili Skupštine grada Beograda do sad nismo dobili nikakav odgovor. Čekamo. Da podsetimo, po novom najvišem pravnom aktu - ma šta vi, ili mi lično o novom Ustavu mislili - Republika ima čak i obavezu da podstiče i pomaže naš rad. (U članu 73 novousvojenog Ustava Republike Srbije, pod naslovom "Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja" piše samo ovo: "Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti.") Trebalo bi da bude dovoljno, zar ne?

U planu nam je da, u saradnji sa Nevenom Mehinagićem i Interart društvom - sa kojima već dugo sarađujemo - pokrenemo Dnevni glasnik - sa vestima iz književnosti iz celog regiona; BKG Radio koji će se baviti kulturom, i, u prvo vreme, moći da se sluša samo preko interneta. Takođe, želimo da sprovedemo u delo ideju o kojoj ministarstva kuture nekoliko zemalja i ko zna koliko esnafskih udruženja govore već godinama, a niko ništa na njoj ne radi: da oformimo jedinstvenu bazu podataka o balkanskim piscima, izdavačima, časopisima, online časopisima, knjižarama, online knjižarama - taj projekat BKG zvaće se Balkanska čitaonica. Po tom pitanju nešto smo, zahvaljujući Nevenu Mehinagiću i Danijeli Jovanović, već i učinili. Ali, to je samo skroman početak.
Za sve to je potreban novac. Ne mnogo novca, ali - novac.
Kulturni centar REX
nam je još pre izvesnog vremena velikodušno ponudio besplatni radni prostor za redakciju BKG, ali, mi ga, na našu najveću žalost, i dalje ne koristimo: kako privući toliko dobrovoljaca - volontera koji bi radili na ovako i ovoliko obimnom poslu (ma koliko human taj posao bio)?
To ne znam.

Žao mi je što to moram da priznam, ali nekoliko dobrih saradnika nas je već napustilo, jer je očekivalo da će "početne teškoće biti brzo prevaziđene" - i da ćemo uskoro početi da isplaćujemo plate i honorare. To se, naravno, nije desilo.
(Ako je neko, ipak, voljan da radi sa nama, slobodno neka piše ovde.)

Dakle, čekamo i nadamo se.

Ponavljam se, ali, verujem da ovo valja reći nanovo: godinama smo se trudili da od našeg poluostrva napravimo ostrvo, i to ne obično, već pusto ostrvo. Na njemu – iako je ''pusto'', jasna stvar, žive neki urođenici, ali svi su se posakrivali u svoje kolibice od pruća i blata, ogradili se tarabama od kolja, pripremili šančeve, vrelo ulje, praćke i kamenice za putnike – namernike...
Vreme je da se to promeni.
Na kraju krajeva, svi mi, okupljeni oko Balkanskog književnog glasnika (a nema nas mnogo) se bavimo najlepšim poslom na svetu – literaturom. Red je bar da znamo šta i naši susedi koji dele isti zanat, istu muku i istu ljubav i strast rade.
Jedino na taj način možemo da od našeg ''pustog poluostrva'' napravimo potkontinent.


Dušan Gojkov
Glavni i odgovorni urednik BKG


Balkanski književni glasnik, tel. ++ 38164-3501345

Nazad