Rođena je 1958. godine u Paraćinu.
Piše pesme i kratke priče, putopise i eseje.
Objavila je dve knjige poezije: Svemilostiva voda (1997) i Prepoznavanje muze (2002). Zastupljena je u više antologija.
Piše i za decu. Živi i radi kao novinar u Beogradu.
Trenutno radi na novoj knjizi kratkih priča.


BALKAN U TEGLICI ZA ŠEĆER

 
Jednom rukom
oslanjam se na ivicu zemlje
i nosim Balkan u teglici za šećer

Osećam kako se topi ta slatka belina
kao mrvica šlaga koja drhti
na mojoj bradi

Samo stranac
koji me na krilu nosi
recituje mi Bodlera
pokazuje svetleće reklame
koje su krivo okačene o betonske kule

Kažem mu po ko zna koji put
za tu ivicu zemlje i da
ipak samo daleko tamo
mogu osetiti ukus
seoskog struganog sira i
miris izvorske vode
tako tiho tako kišno
i stidljivo
u šarenom svetu
ispod grudi
dok moje vidovito srce peva
glasno

da me neko može čuti
neko potpuno beo
tako različit-slovan

novembar, 2006. godine

 

Copyright © by Slađana Ristić & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.

Nazad