2007.

ЈЕНС-МАРТИН ЕРИКСЕН

Рођен 1955. Дипломирао дански језик и књижевност. Био је уредник културног часописа “Fredag”, а ангажован је и у управи Удружења данских писаца, тренутно је потпредседник
Дебитовао романом “Нани” 1985. године о смрти и насиљу у панк миљеу. До сада је објавио десетак романа, а написао је више тв и радио драма, један позоришни комад (изведен у Århus театру), пише и сценарије, приповетке, а у новије време политичке путописе. Управо у овом тренутку налази се у Азији где припрема нови. Тема његових политички ангажованих текстова – а тим поводом има и блог у сарадњи с новинаром и професором Фредериком Стјррнфелтом – јесте мултикултурализам.
“Бекетовска белина” и селиновска вивисекција зла су по критичарима карактеристике његове прозе и драмских текстова.
Роман “Бели зид” из 1990. критичари описују као “вежбање Бекета”.
Роман “Џим и ја” је прича о двојнику, као резултату сањарења; бродски механичар (“Ја”) машта о томе да буде морнар (“Џим”) и да има авантуре и осваја девојке.
Јенс-Мартин Ериксен тврди да су “обична мимикрија” и постмодернизам наивно схваћен као бекство од живота неумесни у сусрету с реалним светом зла. Он при томе мисли и на ратове у бившој Југославији. Зато каже да је Селин (Louis-Ferdinand Céline) његов учитељ. То се може видети у романима “Зима у освит” и “Злочин Јонатана Свида”, у којима се Ериксен бави психолошком манипулацијом која доводи до злочина.
Избор из дела – романи “Непомирљиви” (De uforsonlige) и “Memoire” из 1992, драме “Sjang” (1992), “Bierstube” (1996), “Montana” (1997), “Babylon” (1999), “Birnbaum ved ikke hvad kærlighed er” (1999), путопис “Мост који спаја времена” из 2006. са путовања по Малезији, Тајланду, Кореји и Вијетнаму итд. Баш сада је поново “на месту злочина”, у Малезији, где припрема наставaк тог путописа.

 



НОВА НАДА ЗА МРТВЕ

NYT HÅB FOR DE DØDE

“Når man står i lort til halsen
er der ikke andet at gøre end at synge”
Samuel Beckett

«Кад стојиш у говнима до грла
Не остаје ти друго до да певаш»
Семјуел Бекет

Лица
Томас Шварц
Инспектор 1/Aртур
Инспектор 2/Артур
Дечак
Учитељ



1. чин

Двојица људи се марширајућим кораком приближавају малој соби у којој се Томас налази. Застају пред вратима, искашљаvају се, договaрају се – али се не чује јасно шта говоре. Један од њих јако покуца на врата собе. Врата се отварају. Њих двојица улазе, укључују велики прекидач за светло – и затварају врата за собом.

Инспектор 1
Да ли би био тако љубазан да нам кажеш како се зовеш? Наиме, морам ти рећи да си у ствари обавезан да се изјасниш, да је кривоклетсво кривично дело, те да нам кажеш истину. Надам се да се слажеш са тиме?

Инспектор 2
Господе Боже какав је овде ваздух! Шта побогу радиш, само лежиш? Зар нема неки прозор овде, да га отворимо за име небеско?!

Инспектор 1
Морамо дакле прво добити твоје име, пре него што кренемо даље.

Инспектор 2
(Безвољно тумара по соби тражећи прозор који би отворио) Аман, одговори већ једном! Исусе, како овде воња по мушкарцу!?

Томас
Моје име ... Моје име ...

Инспектор 1
Да, да. Твоје име.

Тhomas
Томас Шварц.

Инспектор 1
(Док бележи у нотес, мрмља) А то се пише, Томасе? Само презиме?

Томас
Презиме? Шварц. Ш – в – а ...

Инспектор 2
Али прозор! Где је прозор, «Шварц»?! Би ли био тако љубазан да нас прво упутиш где да лоцирамо прозор?!

Томас
Нема прозора.

Инспектор 2
«Нема прозора!» Није ти жао што га нема, је л' тако?

Инспектор 1
«Ш – в – а « , па то није Шварц. Мора да нешто фали?

Томас
Шта?

Инспектор 1
«Ш – в – а « . Да, значи да нешто фали.

Томас
рц.

Инспектор 2
Ма шта то радиш, Рц?!

Томас
Не зовем се Рц.

Инспектор 2
Мени је потпуно свеједно да ли се зовеш Рц или не. Јер мораш нешто да радиш, иначе овде не би тако смрдело! Тако да је потпуно свеједно да ли се зовеш Рц или не!

Инспектор 1
И могу ли онда чути о твом брачном стању? Овде је формулар.

Томас
Формулар?

Инспектор 1
Да, формулар. Престани да се правиш тако тупав.

Томас
Неожењен.

Инспектор 2
У сваком случају ниси само лежао и био «неожењен» овде, колико могу да омиришем!

Инспектор 1
А твоје занимање, Томасе?

Томас
Не знам. Био сам одсутан за моменат.

Инспектор 1
«Одсутан за моменат“! То сигурно не можемо звати неким правим занимањем?

Инспектор 2
Није ваљда да си почео тако да смрдиш само зато што си био одсутан «за моменат», ха?! Сада имамо сво право да те измлатимо! Шта си радио?! Је ли било сцена које би пристајале породичном албуму?!

Томас
Реците ми, хоћете ли појединачне одговоре, или бисте хтели један заједнички одговор на сва та питања?

Инспектор 2
Да ли то треба да буде смешно?!

Инспектор 1
Но, но, нема разлога да постајеш тако емотиван, Томасе. Ми само радимо свој посао.

Инспектор 2
Дошли смо по одговоре! Не по питања!

Инспектор 1
Дакле, твоје занимање, Томасе!

Томас
Не радим више ништа. Ја сам ништа.

Инспектор 1
Имаш ли неке тачке гледишта?

Томас
Само онако, уопштено?

Инспектор 1
«Уопштено» је довољно.

Томас
Не, таква гледишта немам много.

Инспектор 1
Али имаш ли уопште неко гледиште?

Томас
Не.

Инспектор 2
Сачувај ме Боже и саклони! О томе се ради, то смрди ... то смрди овде! Аман, реци нам шта радиш, човече!

Инспектор 1
Али, можда имаш некакве хобије, Томасе?

Томас
Хм... Књиге.

Инспектор 2
Књиге! Не, али дугујеш нам велико извињење! Је ли ти јасно да је танка граница између смеха и умирања од смеха?!

Инспектор 1
Шта је с твојим плановима за будућност, Томасе? Причај нам о својим плановима за будућност.

Томас
О тако нечем више не мислим.

Инспектор 2
Авај, па хајде једном размисли о томе! Треба само да изгубиш појам о разлици између два одредишта, између смеха и умирања од смеха, и готов си. Kaput!

Томас
Kако то мислите?

Инспектор 2
“Како то мислим”?! И онда је човек готов за туткало...готов је... господине Рц!

Инспектор 1
Волиш ли да путујеш? Кажи где си био ...

Томас
(Исправља Инспектора 2) Шварц!

Инспектор 1
Мислиш Швајц? Кажи, мислиш ли Швајц, или шта?

Томас
Чујте сад, шта сам урадио и шта ви заиста овде радите?

Инспектор 2
Али задах, Алберте Швајцере! Одакле овај задах? Јер не може да дође тек тако ниоткуда, зар не? Не може ваљда да дође од твојих „хобија“? Да није одатле? Толико прљаве књиге не могу да буду? Или можда имаш друге „хобије“? Зар не можемо да се сложимо да се овде одвијало нешто што не пристаје албуму са породичним фотографијама, је л‘ тако?

Томас
Шта ви мени овде инсинуирате?

Инспектор 2
Ту реч не могу чак ни да изговорим!

Томас
Па онда немојте.

Инспектор 2
Сигуран си да та реч постоји?

Томас
Рекох, заборавите.

Инспектор 2
Али не могу ни да је изговорим.

Томас
У ствари и не мораш да је изговориш да би је заборавио. Само је заборави.

Инспектор 2
Али онда не могу ни да ти договорим на оно што питаш. Јер, ти си сигуран да је то реч на коју си мислио? Не мислиш ли да си можда мислио на неку другу реч?

Инспектор 1
Сада заклетва у ствари важи за нас обојицу, Томасе.

Томас
Заклетва? Која заклетва?

Инспектор 2
Овде си лежао и мастурбирао као мајмунче. (Виче му у лице) Да ли ти је недостајала ћеркица? ... Не треба више од два мушка носа да посведоче! Али о малој ћеш да нам испричаш, и то одмах, лепо у очи, хајде?

Томас
Нисам молио за све ово.

Инспектор 2
Зашто лежиш и мислиш на дотичну?

Инспектор 1
Да ја тебе погрешно не разумем? Можда уопште ниси..., да, ејакулирао, Томасе?

Томас
Вас двојица уопште не спадате овде, шта је ово?...Шта је ово?

Инспектор 1
Мораш да се сетиш да одговориш када те питају, Томасе.

Томас
Зашто?

Инспектор 2
Зато што је кривично дело ако се не одговори!

Томас
О каквој кривичној одговорорности говорите? Која је казна?

Инспектор 1
То што одговориш, спада под кривичну одговорност. И то ти кажем зато што мислим да то не знаш... Ти ћеш можда рећи нешто не знајући које последице могу наступити.

Томас
Али о којој казни ви говорите?

Инспектор 1
Ако смем да приметим, Томас, осећам да се овај разговор развија у погрешном правцу.

Томас
Али која је казна? Шта сам учинио?

Инспектор 2
Учинио и учинио! Олако се распитујеш на све четири стране! Размисли о последицама.

Томас
Али ко сте ви...с вашом казном?

Инспектор 2
А ти настављаш као да не чујеш шта ти говорим!

Инспектор 1
Можеш обојицу да нас зовеш Артур. Ми смо прави професионалци, ништа друго. У државној служби.

Инспектор 2
Како се ми стварно зовемо итд., то у суштини не игра никакву улогу... Ми наиме следимо исте смернице.

Инспектор 1
Али, разуми нас. Није ово ништа лично.

Инспектор 2
Али, требало би да знаш колико и ми ...

Инспектор 1
Да, да је казна једнака нули.

Томас
Ма, шта сам ја уопште учинио?

Инспектор 2
“Учинио па учинио”?!

Инспектор 1
Заправо можда се нас двојица више слажемо с тобом, Томасе, него међу собом.

Инспектор 2
Дакле! ... Да он себи уопште дозвољава!

Инспектор 1
Могу ли да те замолим да се обучеш... Али не треба да везујеш ципеле!

Томас
Да ли то значи, да треба да пођем са вама?

Инспектор 1
Тако може лепо да се формулише, да.

Томас
“Лепо да се формулише”? Дакле...

Инспектор 2
Може да се формулише и тако да нас двојица идемо с тобом.

Томас
(Док се облачи) Колико се сећам, нисам телефонирао за излет са водичима!

Инспектор 2
Да ли то треба да изгледа духовито?

Томас
Не.

Инспектор 2
Онда ћемо се правити да нисмо чули.

(Врата се отварају, а тишину прекидају вентилатори у ходницима. Почињу да ходају.)

Томас
Треба ли да идем испред вас?

Инспектор 1
Па добро, не постоје правила за све на овоме свету. Можеш, на пример, да идеш с наше десне стране, али можеш и с леве. А ако тако изабереш, можеш да идеш и иза или испред нас. Имаш слободу да идеш како желиш, Томасе.

Инспектор 2
Али мислимо да је најприродније да идеш испред нас. Уосталом, идеш у својим сопственим ципелама! (Смеје својој слабоумној игри речи).

Томас
Треба ли то да буде духовито?

Инспектор 2
Не мораш да се смејеш! Само се сабери.

Томас
Не могу да идем тако брзо. Ципеле ми клепећу.

Инспектор 1
“Клепећу”...?

Томас
Ма ово је све савршено недостојно... Чујте, како...? Како се заиста очекује да човек треба да реагује у оваквим околностима?

Инспектор 1
Како је људима, како с њиховим ципелама тако и с њиховим достојанством, то мора нажалост да буде... да, њихова приватна ствар. Смао одабери врата, Томас.

Инспектор 2
(Колегијално се обраћајући Инспектору 1) Такве ствари као што су обућа... и како је људима у њој, и достојанство људи, то стварно није у нашој надлежности, зар не?

Инспектор 1
Не, све док не задире у процедуру.

Томас
Да ли ова овде врата треба да отворим? (Хвата се за кваку)

Инспектор 2
(Обраћа се колеги) Стварно би ми добро дошла чаша воде. И мало свежег ваздуха на овом окретишту.

Томас
Знате ли? Да ли ова овде врата да отворим?

Инспектор 2
Сада има о чему да размишља. (Смех).

Томас
Е па онда ћу отворити ова овде врата! (Повлачи кваку).

Инспектор 1
(Обраћа се колеги) Претпостављам да ће све ово да прође прилично безболно?

(Томас отвара врата и закорачује праћен двојицом инспектора. Врата се затварају. Тишина у соби. Дечак се накашљава.)

Томас
Ко је он? Шта се овде заиста догађа?

Инспектор 1
(Дечаку) Да ли си нас дуго чекао?

Дечак
Радовао сам се посети!

Инспектор 1
Добро је. Је ли ти сада јасно?

Томас
Шта јасно? Шта треба да му буде јасно?

Дечак
Да. О свему сам размислио.

Инспектор 1
Лепо. Устани из кревета и скини одећу! И сложи је онако како си научио.

Томас
Реците ми шта ово овде значи?!

Инспектор 2
(Колеги) Само да нас сада погрешно не разуме и не помисли да смо његови подводачи.

Томас
Али јесте ли сигурни да сте ухватили правог? Јесте ли сигурни да сте мене хтели?...

Инспектор 2
Скини одећу и стави је на ону тамо столицу, тако да можеш да се замениш са дечаком.
Али задржи панталоне.

Tомас
Инсистирам на питању, мислите ли да сте ухватили правог човека? Да ли сам ја стварно онај за кога верујете да јесам?

Инспектор 2
Имаћеш много могућности да покажеш ко си!

Инспектор 1
Зар не можемо да се сложимо да у име реда једноставно задржиш панталоне, Томасе?

Томас
Уопште нећу да расправљам о томе да ли треба да имам ове или оне панталоне на себи!

Инспектор 2
Хвала! Тако си љубазан.

Томас
Само желим да знам зашто? Зашто цела ова идиотска размена половне одеће?

Инспектор 2
Ако би само задржао панталоне, нико ти сигурно неће доћи и свући их! (Слабоумно се смеје својој игри речи).

Томас
Како духовито!!

Инспектор 1
Сада ћу рећи нешто што ће ово олакшати свима нама. А то ћу рећи и због тебе, Томасе. Треба да разумеш оно што ћеш ти говорити као реплике.

Томас
“Реплике”?!... Шта је с мојим питањима? Мојим сопственим питањима?

Инспектор 2
Којим питањима?!

Томас
Јесте ли мене требало да доведете? Знате ли јесам ли тај за кога ме држите?

Инспектор 1
Сачувај своја питања за драмске паузе...

Инспектор 2
Или их изостави.

Томас
Али, знате ли ко сам ја?!

Инспектор 1
Чуј, стварно мислим да треба да заборавимо ову свађу.

Томас
Само питам...

Инспектор 2
Само одговарам.

Инспектор 1
Треба да задржиш панталоне, само то.

Инспектор 2
Да, задржи панталоне!

Томас
Али никада нисам ни рекао да ћу их скинути!

Инспектор 2
Тако си љубазан!

Инспектор 1
Алк не заборави да предаш ципеле. И ти тамо, кажи ми колико је сада сати.

Дечак
Мала казаљка је доле поред леве ципеле Микија Мауса, а велика је горе поред његовог десног увета.

Инспектор 1
Да, добро. (Бележи).

Томас
Како је ово смешно!

Инспектор 2
И онда ти крени тамо где стоји Томас. А Томас нека иде тамо где ти стојиш. А онда обуците вашу нову одећу. И обујте ципеле. То су од сада ваши нови костими... Шварц, и ти ћеш скинути сат, је л’ тако?

Томас
Али то је мој сат.

Инспектор 2
Окрени обрни - исто ти дође!

Drengen
Како се зове?

Инспектор 2
Кажи само детету како се зове сат.

Томас
Зашто? “Rolex”.

Дечак
Могу ли га добити? Могу ли га задржати?

Томас
Али он је мој! Сат је мој!

Инспектор 2
Како примитивно!

Томас
Али то је мој сат!

Инспектор 1
Не мораш да понављаш своје реплике, Томасе, ни онда када си њима задовољан!

Томас
Али ја то мислим!

Инспектор 2
Не, размисли, мислиш ли? То иначе није обавезно с репликама.

Томас
Ко каже да је то реплика?

Инспектор 1
Како би ти то иначе назвао?

Инспектор 2
(Колеги) То што сада говори, сигуран сам да се налази негде у Листи дијагнозе.

Инспектор 1
(док бележи) “Ca-sus Ge-ni-tivus”...

Инспектор 2
(Док се удара дланом по челу) Па да!... Члан 7, параграф 3! Држи се генитива!

Томас
Али и даље то мислим... ипак!

Инспектор 1
Престани да будеш директно инфантилан...Сада ми се напросто чини, Томасе, да треба да покушамо да видимо докле смо у ствари стигли. Покушај сада да учиниш напор да се средиш.

(Касније, негде у ходницима. Томас и Инспектор 1 иду сами. Инспектор 2 је отишао по воду.)

Инспектор 1
Можда могу да кажем да се осећаш мало уплашено.

Томас
Па и можеш да кажеш!

Инспектор 1
Уопште нисмо тако безосећајни како можда мислиш. Ми смо врста људи...

Томас
Која је то врста?

Инспектор 1
Али, могао би да покушаш да разумеш да је пренапет.

Томас
И само зато треба да га пустим да ме понижава?

Инспектор 1
Никог овде неће да понизе. Само покушавам да ти кажем да се можда више слажем с тобом...него са...да, са самим собом!

Томас
Али зашто ми претити и тако ме саслушавати и доводити овде? И погледајте ову одећу, личим на прехлађеног пингвина...све је преуско...не могу чак ни да испружим руке... И онда те срамотне оптужбе! Да ли сам ејакулирао?!

Инспектор 1
Допусти да ти нешто кажем, онако у поверењу. Међу нама.

Томас
Да.

Инспектор 1
Артур је... Артур је можда... То се у сваком случају може истаћи... Сада се надам да имам твоје поверење. Да ће ово овде да остане међу нама?

Томас
Да, да.

Инспектор 1
То ме радује. Рецимо да смо пријатељи. Дај ми руку, Томасе. Сложимо се да смо пријатељи. (Тoмас му оклевајући даје руку.) Дај ми руку. Добро је, Томасе. Желим да ти поверим, да то што Артуру недостаје, да је то... И сам си ваљда опазио? Та моћ уосећавања...емпатије са другима, да није на истој таласној дужини са другима. Али да ти кажем једну ствар?

Томас
Да.

Инспектор 1
Добар је он у основи. Само није у целини способан за овај посао. Још не. Али сада се надам да смо пријатељи....и полазим од тога да ти је јасно шта то подразумева?

Томас
Поверење?

Инспектор 1
Управо то. А то такође значи да оно што кажемо један другоме не мора да иде даље.

Томас
Али важи ли то...

Инспектор 1
Наравно да важи. Имаш моју реч.

Томас
Али важи ли то и у другом смеру?

Инспектор 1
Ком смеру?

Томас
Од мене к теби, наравно. Да све што ја кажем, такође остаје међу нама?

Инспектор 1
Па зато смо пријатељи, Томасе.

Томас
Да ли ли сигуран?

Инспектор 1
Сигурнији не могу бити. Могу ти само дати реч. Немам шта друго да ти дам.

Томас
Онда покушај да ме разумеш.

Инспектор 1
Чиним све што могу да те разумем. За пријатеља бих учиниоо све што могу. Само ми кажи шта треба да радим.

Томас
Ципеле су...

Инспектор 1
Те смо добили горе, те ту.

Томас
Али жуљају. Немогуће ми је да наставим у овим ципелама.

(Застају, обојица се нагињу да погледају колико ствари с цишелама стоје лоше)

Инспектор 1
Да видим. Да... Али ту немам ама баш никаква овлашћења да се мешам, иако бих желео.

Томас
Дакле... на неки начин, као да могу унапред да чујем твоје одговоре...већ док питам.

Инспектор 1
То је зато што смо пријатељи. Такво је пријатељство; одмах се уживиш у положај другог....и патиш с њим, осећаш његов бол.

Томас
Јеси ли сигуран да је то тако просто?

Инспектор 1
Да, да..

Томас
То сам већ предвидео да ћеш одговорити. Али, реци ми нешто.

Инспектор 1
Радо, Томасе.

Томас
Ми смо пријатељи, зар не? Обећаваш?

Инспектор 1
Да, да.

Томас
Зар не бисмо могли ово да назовемо...“интермецом”?

Инспектор 1
Колики део?

Томас
Све. Назовимо све интермецом, и заборавимо ово. Обећавам ти. Да ћу заборавити, ако ме вратиш назад.

Инспектор 1
Колико назад?

Томас
Све до куће. Донде где сте ме нашли када сам спавао.

Инспектор 1
Шта ћеш тамо?

Томас
Само бих да будем сам.

Инспектор 1
Зашто?

Томас
Хтео бих да ме оставе на миру.

Инспектор 1
Али шта ћеш да радиш тамо?... Реци ми, да ли си знао и да ћу то да те питам?

Томас
Не... Али питање ми се ипак чини океј... Свиђа ми се. То је најбоље питање које си до сада поставио, Артуре.

Инспектор 1
Томасе?

Томас
Да.

Инспектор 1
Не чини ли ти се да се сада крећемо по опасном терену?

Томас
Али то је, шта да кажем...? Ослобађајуће. Нисам знао да ћеш то да питаш. Било је непредвидиво. Сада ти верујем. Заиста.

Инспектор 1
Реци ми онда шта ћеш тамо да радиш?

Томас
Само ћу да примећујем како постојим у стварности...

Инспектор 1
“Постојиш у стварности”?

Томас
Дa.

Инспектор 1
Може ли то човек стварно да примети?

Томас
Можеш ли да ми помогнеш да се вратим? Можемо то само назвати интермецом...или ноћном мором. Ти одлучи. У сваком случају обећевам да ћу заборавити ово, ако ме одведеш назад.

Инспектор 1
Жао ми је Томасе, али у томе не могу да ти помогнем...

Томас
Зашто?!

Инспектор 1
Неееее... И не можемо ово назвати “интермецом”, када се све сагледа у целини.

Томас
Зашто не?

Инспектор 1
Не... Јер интермецо претпоставља и почетак и средину и завршетак. А интермецо је између. Али ако сам те добро разумео, ти би хтео целим путем натраг, да прођеш и завршетак и средину и почетак. А тако си управо интермецо изоставио. Тако да је све то... Али то би ти требало да кажеш.

(У ходницима се чују кораци инспектора 2)

Томас
(Жали се) Али моје ципеле... Ове ципеле.

Инспектор 2
Шта сад не ваља с њима? Твоје клепећу.

Томас
Ове жуљају..

Инспектор 1
Иначе се нико пре није жалио на ципеле.

Инспектор 2
Није ли то јадан изговор, прво клепећу, па онда жуљају. Шта ће следећи пут да буде?!

Томас
Али они који су их носили сигурно нису имали моја стопала.

Инспектор 1
Иначе се нико није жалио. Ни на ципеле... ни на стопала.

Томас
Ваљда зато што су им биле добре!

Инспектор 2
(Пије из чаше воде) Само би да одуговлачиш. Колико могу да видим!

Томас
Могу ли да добијем коју кап воде?

Инспектор 2
Не, нажалост. (Када испусти чашу, она се разбије по поду) Чаша је празна, господине Незадовољни.
(Нешто касније негде у ходницима. Томас храмље као да иде по разбијеном стаклу, кукајући.)

Томас
Оох...!

Инспектор 1
Да ли стварно тако боли?

Томас
Зашто иначе тако јаучем?

Инспектор 2
Није ли само зато што би желео да скупиш храбрости да изабереш?

Томас
Шта до врага сада хоћете да изаберем?!... Али реците ми једном за свагда, па нека се све заврши!

Инспектор 1
Нема разлога за емотивне испаде.

Томас
Шта до ђавола треба да изаберем?!

Инспектори у глас
То смо покушали да ти објаснимо.

Томас
Али нисам схватио.

Инспектори у глас
Онда идеш тамо где ћеш једном бити са собом, Томас.

Tомас
Да ли се вас то уопште тиче?!!!

Инспектор 2
Дакле, хоћеш ли да чујеш које су ти могућности, или треба сами да изналазимо кораке које ћемо да предузимамо?!

Томас
Опростите.

Инспектор 2
Можемо да обришемо таблу и онда почињеш скроз од почетка! И онда ћеш у ствари моћи да постанеш било ко...у принципу, у сваком случају.

Томас
То је исто као умрети. Зар не?!

Инспектор 1
Нећемо сада да користимо тако емотивно наглашену реч као што је “смрт”. Али наравно да можемо да разумемо шта мислиш, Томасе. То да.

Томас
Али зар не можете само да ме уништите!

Инспектор 1
Мораш да схватиш, Томасе, свет се разбио у парам-парчад, потпуно се распао.

Томас
Али зар нема других могућности?

Инспектор 1
И сада је ето допало нама двојици, Артуру и мени, да све саставимо. Да сакупимо парчиће, сортирамо их...и доведемо све у ред.

Томас
Али где се ја уклапам у ту слику? Зар ја немам никакве могућности?

Инспектор 1
Сада показујеш вољу да сарађујеш. И то је то, то је лозинка...то ти можемо поверити.

Томас
Ево радо признајем. Само реците.

Инспектор 2
Сад мислим да примећујем један сасвим други приступ код тебе, Томасе.

Томас
Дa, само реците.

Инспектор 2
Већ смо ти добрано помогли.

Томас
Али куда ме водите?

Инспектор 2
Bingo!

Инспектор 1
Да ли ли сигуран да мислиш то што говориш?

Инспектор 2
Да ли ти је јасна озбиљност свега овог?

Томас
Дa, дa.

Инспектор 2
Преузимаш одговорност?

Инспектор 1
Да, за твоје питање.

Томас
Потпуно сам спреман! Само реците.

Инспектор 1
То ћу да прибележим.

Томас
Шта сад?

Инспектор 1
Могу ли те замолити да ми кажеш колико је сати?

Томас
Шта ћете вам сад па време?

Инспектор 1
Треба нам да бисмо подесили неке размаке.

Томас
Зашто?

Инспектор 1
Размаци су важни.

Томас
Али зар не може Артур да вам каже колико је сати. Овај сат је тако смешан. Уопште нема бројеве. Има само слику Микија Мауса!

Инспектор 1
(Накашљава се) То је можда мало чудан сат који смо требало да доведемо у ред пре него што смо те довели.
Али, видиш...Артур је нов, и још није научио да очитава време са часовника. Па ми кажи колико је, имаш свој сат!

Томас
O.K.... Мала показује горе поред Микијевог десног уха, а велика је доле код његове леве ципеле.

Инспектор 1
И сада ћу да ти дам признаницу за целу визиту (Цепа лист из блока) Тако да можемо да кажемо да имамо и то.

Томас
Шта да радим с овом цедуљом?

Инспектор 1
То је признаница за болове и муке и друге непријатности...издатке... Све то може да се извуче из твог curriculum vitae-а.

Томас
Али мени уопште не треба тако нешто.

Инспектор 1
Узми је ипак. У сваком случају не може да ти шкоди. (Томас узима признаницу)

Томас
Хвала. И шта сада?

Инспектор 2
Зар нам ниси поставио питање?

Томас
Јесам.

Инспектор 1
И које је било питање?

Томас
“Куда ме водите”?

Инспектор 2
Бинго!

Томас
Али реците ми.

Инспектор 1
Да. То је овде!

Томас
Где?

Инспектор 2
Овде, Томасе. То су ова врата овде! (повлачи кваку).

Томас
Не знам да ли разумем... Али овде? Зашто баш овде?

Инспектор 2
Због тебе звучи тако неспретно то што радимо. Али да ниси можда мислио да постоји неки “КУМ” који на свом подијуму, на свом престолу, седи и показује на то “место” где би ти кренуо са собом?

Томас
Да... Заправо да. Ако треба да признам! Можда сам тако замишљао?

Инспектор 2
Не, не! Мисли си да је то неки стари оседели субјект, који седи на престолу и чупка браду, а сада када су ти се илузије распршиле, добро ти дође да се бринеш куда ћеш.
Не, не и... Ха ха ха! Таква вера више не важи, то је стари модел који се више не исплати поправљати. У то можеш бити сигуран! Али бићеш срећан због одгонетке коју смо ти показали.

Томас
Али на овим вратима пише и “Излаз” и “Улаз”.

Инспектор 2
Питање је дефиниције где се налазиш.

Томас
Како то мислите?!

Инспектор 2
Авај, не заборави; сваки излаз је улаз - и сваки улаз је... како је и написано.

Томас
Али јесам ли ја изашао или ушао када прођем кроз та врата?

Инспектор 2
То зависи само од тебе. Треба да верујеш у то када прођеш кроз њих – и да наставиш да верујеш у то.

Томас
Да верујем у шта?

Инспектор 2
Да си стварно тамо где би хтео са самим собом... Јер иначе нећеш навести ни друге да верују у то!

Инспектор 1
Мораш да схватиш, Томасе, то су иста правила која важе за све. И зато смо ми овде, Артур и ја, да све прође праведно. Зар не, Артуре?

Инспектор 2
Да.

Инспектор 1
Јер ми радимо само по правилима.

Инспектор 2
Аман, шта велиш сада, Томасе?

Инспектор 1
И сада можеш да изујеш те ципеле, али те то доиста мучи. Дај ми их, можеш да наставиш бос.

(Томас скида ципеле, и даје их инспектору. Пружа инспекторима руку и скоро да ће да заплаче из чисте захвалности)

Томас
Само бих хтео да се захвалим.

Инспектор 1
Мислим да је ово мало претерано. Сада нам је на неки начин мало незгодно.

Томас
Нема разлога за то. Јер мислим да сте ме добро поносили. Добро знам да сам се у више наврата понео и неразумно, за све ово време које смо провели заједно.

Инспектор 1
Али то у суштини није било ништа озбиљно.

Томас
Ма било је. Знам да сам вам неколико пута постављао потпуно неразумне захтеве. То сада могу добро да видим. Био сам неколико пута сасвим нефер, и у ствари осећам да је ово прилика да се извиним.

Инспектор 1
Добро, добро.

Томас
Али мислим да сте били веома поштени према мени. Фер. Имате ваше вредности, али сте дали места и мојој сумњи. Да. Мислим да се то поштеније не може рећи.

Инспектор 1
Но, но.

Томас
Добро. Та прилика коју ми дајете је јединствена!

Инспектор 2
Слушај сад! Нема разлога да нам се сада улизујеш, Томасе. Само смо радили свој посао! А посао је само посао, зар не?

(Одлазе од њега.)

Инспектор 1
Да, Томасе, само смо извршавали своју дужност!

(Томас пажљиво отвара врата која шкрипе – и закорачује у учионицу. Паклени смех, при чему деца звуче као гремлини на ноћном лудовању када се догоди да једу после поноћи. У позадини се чује глас учитеља; чудан, промукао и дебео глас, неразазнатљив, који иде уназад као код спорог премотавања...)


2. чин

(Томас отвара врата учионице и улази. Учитељев глас престаје. Тишина.)

Учитељ
Ко си ти?

Томас
Ја сам Томас.

Учитељ
Ко те је послао овде?

(Tомас седа)

Томас
Ја идем у школу. Ово је моје место.

Учитељ
Како се још зовеш, осим Томас?

Томас
Шварц.

Учитељ
(Тражи на списку) Богме не могу да видим ниједног Шварц Томаса на мом списку. Зар ти се не чини да си залутао, друже?

Томас
Послали су ме из коридора, Артур и Артур. Да покушају да ме поправе.

Учитељ
Нисам чуо за ту господу!

Томас
Понео сам призаницу. То би требало ваљда да буде нека врста препоруке.

(Учитељ прилази Томасовој клупи)

Учитељ
Дај ми да видим.

Томас
Изволите.

Учитељ
(Окреће цедуљу) Да ли се ти шегачиш са мном?

Томас
Не. Зашто?

Учитељ
Цедуља је празна. На овој цедуљи ништа не пише.

Томас
Не разумем. Иначе су ми рекли да се може користити као нека врста препоруке.

Учитељ
Где?

Томас
У различитим приликама у животу. Било где.

Учитељ
Али у сваком случају не овде, Шварц. Не примамо празне цедуље. Оне могу да значе било шта. Шта кажеш, ко ти је дао ову цедуљу?

Томас
Артур и Артур. То јест они се сигурно не зову исто, али тако су себе звали. Имам такође и други доказ. (Устаје уз клупе) Погледајте!

Учитељ
Да, босоног си. То могу да видим, нисам идиот!

Томас
Узели су ми ципеле.

Учитељ
Узели су ти ципеле?

Томас
То јест, ја сам им дао ципеле. Биле су преуске. Али уосталом то нису биле моје ципеле.

Учитељ
Чије су онда биле?

Томас
Припадале су једном дечаку. Можда он недостаје овде?

Учитељ
Нико нам не недостаје. Тренутно имамо напротив једног вишка, Шварц. Можеш и сам да се сетиш ко је тај.

(Гремлини се кикоћу...)

Томас
Дали су му сву моју одећу. Моје ципеле и мој сат. А ја сам добио његов.

Учитељ
Сву твоју одећу?

Томас
Не, панталоне сам задржао. Оне су још увек моје. Али сат, погледајте ми само сат!

(Гремлини се кикоћу....)

Учитељ
(Узима сат) Баш је чудан. Нема бројеве... Тако да човек заправо не може да каже колико је сати.

Томас
Ето! Зар то не може да послужи као нека врста препоруке...или доказа?

Учитељ
За шта?

Томас
Да спадам овде. Да је ово моје место у животу.

Учитељ
Мора да си погрешио. Имамо тако много врата у школи, и сва личе једна на друга.

Томас
Aртур и Артур никада не греше. Имају правила којих се придржавају. Јесте ли сигурни да нисам на вашем списку? Погледајте поново. Зар нема имена које је можда избрисано?

Учитељ
(Прегледа списак) Нажалост, нема ни трага неког брисања. Увек пишем списак мастилом, разумеш ли, Томасе, па је та могућност на жалост сасвим искључена.

Томас
Нема ни изгребаног имена?

Учитељ
Никада ништа не “гребем”!

Томас
Ни сасвим мале огреботине нема?

Учитељ
Jа прецртавам, ако треба. Али нема црте преко твог имена.

Томас
Али могу ли ипак у учионицу. Био сам овде пре. Могу ли да видим тај списак?!

Учитељ
Ни говора!

Томас
Али кад вам кажем, био сам већ овде! Мора да с вашим списком нешто није у реду!

Учитељ
Ово је нечувено! Водим спискове више од тридесет година, и никада нису приметили ни једну једину грешку.

Томас
Али морам онда да будем на једном другом списку, јер сам овде већ био!

Учитељ
Али, те листе су из ранијих година. Ако хоћеш да будеш овде сада, онда мораш бити на овом списку!

Томас
Али био сам већ овде. И спадам овде!

(Пауза...)

Учитељ
Добро... рецимо да је тако. Онда мораш да будеш упознат и с градивом?

Томас
Да.

Учитељ
И, хоћемо ли одмах да те преслишамо?

Томас
Да.

Учитељ
Преведи онда на француски “Немам ципеле. Да данас пада киша, имао бих ципеле. Сутра ћу имати ципеле.”

Томас
“Je n’ai pas mes chaussures aux pieds. S’il pleuvait aujourdui j’aurais mis mes chaussures aux pieds. Demain je mettrai mes chaussures aux pieds”.

(Гремлини се кикоћу)

Учитељ
(Гремлинима) Тишина! (Томасу) Одакле ти то?

Томас
Кажем вам да сам овде већ био. Овде ми је место..

Учитељ
Да, да... Можда си варао. Читао у уџбенику лекцију унапред... Али не можњш да вараш у свим предметима. Да ли ти име Fibonacci, на пример, нешто значи?

Томас
Leonardo Fibonacci је у свом знаменитом експерименту са зечевима дошао то такозваног Фибонаци-броја; ако један пар зечева добије први пар младих, када пар достигне два месеца старости, и затим добија пар младих сваког месеца, а млади се буду размножавали на исти начин, онда...

(Гремлини се кикоћу...)

Учитељ
(Прекида) Довољно сам чуо! Мир у разреду!

Томас
След бројева у Фибонацијевом низу израчунат је на основу принципа да је сваки следећи број у низу збир два претходна елемента. Нпр. 0,1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89... Знам! Знам!

(Гремлини се радују)

Учитељ
Стани, човече! Мир! Мир!

Томас
Које сте године ви дипломирали?

Учитељ
1939. Шта се то тебе тиче?!

Томас
Молотов-Рибентроп. Подела Јужног Пола. Велика Британије објављује рат Немачкој. Италија окупира Албанију. Краљ Зог бежи из земље. Зигмунд Фројд умире. Франко осваја Мадрид.

(Гремлини се радују)

Учитељ
Ох, доста!!! Каква је ово завера? Неко се спрда са мном?

Томас
Не. Али био сам већ овде. И сада стварно треба да ми дате да будем опет!

Учитељ
Дозволи да те питам, али чему?

Томас
Да бих овог пута био потпуно како треба

Учитељ
“Овог пута”?

Томас
Овде сам да се поправим. Ништа не кријем.

Учитељ
Зар заиста хоћеш да кажеш да је то твоје јадно објашњење?! Зар не видиш да сам човек у годинама?

Томас
Дошао сам и да бих вас слушао.

Учитељ
Али већ знаш градиво.

Томас
Али дошао сам и да се поправим. Тако бих желео да будем сав како треба... Да, да научим све у животу.

Учитељ
Али шта ти фали? Зар не можеш то што ти недостаје да научиш од својих ближњих?

Томас
Али ја сам сасвим сам.

Учитељ
Па би хтео да ти ја кажем шта ти недостаје?

Томас
Дa.

Учитељ
Дa?

Томас
Да могу да постанем...сасвим како треба. Да могу да постанем добар.

Учитељ
Добар?

Томас
Дa... Зар то не могу да постанем овде?

Учитељ
Али никад не можеш да постанеш добар...сасвим сам. Како то замишљаш?... Зар уопште не делиш свој живот с неким?

Томас
Не... Треба ли?

Учитељ
Не можеш сатима да седиш кући и да будеш добар. То је бесмислена претпоставка.

Томас
О том питању нисам никада размишљао. За сада вам дугујем одговор.

Учитељ
Не, то је превише лако! Не можеш тек тако да банеш овде, а да и не поразмислиш да дугујеш објашњење!

Томас
Али које објашњење бисте ви хтели? Где то има у градиву?

Учитељ
“Где то има у градиву”?! То је збир, тако да кежемо... то је сума свега што те питам, Томасе. Не о појединачним елементима у градиву. Хоћеш ли да кажеш да никад ниси дошао до целог знања?

Томас
Изгледа да нисам. То ми је слаба тачка...

Учитељ
Али онда не можеш да средиш живот. Био си овде и раније. Реци нам сада истину.

Томас
Када изађеш одавде, треба да импровизујеш... И никад не знаш у сваком трнутку ко си... Јер у животу ти се догађа толико много ствари... Нешто што те гура...и што не можеш увек и у сваком тренутку себи отворено да кажеш.

Учитељ
(Прекида) Каква петљавина!!! Човеков је живот сасвим јасан и транспарентан, ако следиш правила и чиниш по њима! Дакле зато си завршио овде!

Томас
Не.

Учитељ
Али шта се то догодило с тобом, можеш ли то да ми објасниш? Јер право говорећи чини ми се да нам свима дугујеш одговор на то!

Томас
То је као да...

Учитељ
Да... Чекамо.

Томас
Као да сам избачен из живота...

Учитељ
“Избачен из живота”?! (Накашљава се) Како то, ако смем да будем толико слободан да приупитам?

Томас
Можда сам само извучен...или сам се можда закопао...не могу да објасним...

Учитељ
Но, оставимо то... како се то догодило. Не можемо ближе до проблема.

Томас
Не...

Учитељ
Дакле, избачен си из живота. Да ли је то зато што си лажљивац? Или је то зато што си лажан, вараш и живиш више живота? Зато што не желиш да упознаш друге људе с тиме ко си ти? Није ли ти доста тога што си добио у једном животу? Да ли би хтео више живота? Колико би живота хтео да испуниш лажима и преварама? И имаш ли места за друге у свом животу? Одговори сада, а ја те упозоравам: не петљај ми више!

Томас
Не знам. Не знам.

Учитељ
Не знаш?!

Томас
Не. Не.

Учитељ
Зар ти уопште не пада на памет једноставан одовор?! Не нешто из градива, ништо што си само прочитао! Већ одговор који долази из срца. Истинитог. Говориш ли истину? Можеш ли уопште да кажеш истину, Томасе Шварц?

Томас
Дa.

Учитељ
За кога живиш?!

Томас
Треба ли човек да живи за неког?

Учитељ
Идиоте!!! Иначе уопште не би могао да постоји!

Томас
Зашто не?

Учитељ
Ако не живиш у срцу другог, не постојиш уопште осим као своја сопствена представа. Осим као свој сан о себи, идиоте!.... Реци ми да ли је то потпуно јасно дошло до твог моузга? Зар ниси никада то схватио?... Јер, сада је крајње време да то научиш... Гледај у мене када ти говорим!

Томас
Дa.

Учитељ
Ако не живиш у нечијем срцу... као вера, као нада, онда си потпуно “kaput” и све твоје речи су бесмислене, Томасе Шварц!... Да ли си то сада схватио?

Томас
Да, мислим да јесам.

Учитељ
“Мислим да јесам”! Али реци ми, када то ниси схватио онда када си први пут био овде, шта те наводи да мислиш да си схватио сада?!
И можеш ли ми дати уверљив разлог да те једноставно не ишутирам напоље? Можеш ли, можда?

Томас
Али зар не могу само да останем?

Учитељ
Ниси на списку, друже! Једноставна ствар. Треба да будеш на списку.

Томас
Али даћу све од себе да овог пута буде све у реду. Све ћу да научим овог пута.

Учитељ
Да, то звучи стварно дирљиво.

Томас
Зар не постоји некаква могућност?

Учитељ
Увек постоји некаква могућност.

Томас
Бићу сасвим искрен, сасвим ћу се оголити. И живети за истину о којој ми причате.

Учитељ
То стварно звучи дирљиво.

Томас
Зар нема никаве могуности?

Учитељ
Увек има могућности.

Томас
Бићу сасвим искрен.

Учитељ
То звучи стварно дирљиво.

Томас
Зар нема могућности? Зар никад нећу изаћи одавде? Зар ћемо седети овде читаву вечност?

Учитељ
Увек има могућности ...

Томас
Али шта сад?

Учитељ
Све зависи од тебе.

Томас
Зар никада нећу изаћи одавде? Зар ћемо овде седети читаву вечност?

Учитељ
То никада не треба да ме питаш.

(Ученици почињу да причају међу собом – а далеко, далеко горе поред катедре Учитељев глас се враћа уназад, у спором мумлању.)

Томас
Ало? Ало? Ало? Ало? Глас? Ко је то? Да ли стварно овим путем идемо свој живот? ... Шта треба да нађемо? Не знам могу ли да вам причам. Овде се више ништа не може догодити. Говорим само сам себи... шта то треба да нађемо, када прођемо кроз живот?

(Чује се псалам са оргуља – псалам полако надјачава све друге гласове)

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2007
Превод са данског: Предраг Црнковић.
Објављено први пут 2002. г. у књизи “Политички текстови” (Politiske texter) издању Росинатеа, Копенхаген;
књига се састоји од позоришног комада “Natural Born Orphans” (иначе изведеног у Орхусу у лето 2003), есеја “Критика политичке коректности” и ове радио драме.
“Нова нада за мртве” је емитована и на Радио Лунду и на DR1, првом програму данског радија.

Nazad