2007.

MARKO CAR

Rođen je 1969. u Beogradu. Trenutno živi u Holandiji. Izdržava se od rada u tzv. "high tech" industriji. Objavljivao je prvenstveno na internetu, zatim u "Književnoj reči", "Natronu", "Albumu", “Balkanskom književnom glasniku”...
Piše prozu, poeziju i eseje o degradaciji svakodnevnog života u "civilizovanom drustvu". Ova tema i jeste njegova životna opsesija.
 
Žena koja nestaje


Bila je tako samouverena,
prepuna stila i smisla za humor
dok se šalila na račun
svojih mladih kolega
dopuštajući sebi
da posle
posla
Svrati u samouslugu
za otresite
mlade, uspešne
žene
noseći
masku na licu od koje se nije razdvajala.

(Nikad, osim kada spava)
Znala je da jedino sa
dobro ponavljanim i uvežbanim standardnim
pokretima može u nedogled
privaciti pažnju kondicioniranih
muškaraca odgovarajućeg statusa.
Odšetala bi tako do odjela
za zdravu hranu
pipajući svojim
dugim i negovanim prstima umjetno dozrele
papaja i mango plodove,
birajuci najsvežiji od
svežih i zdravih voćnih napitaka.
Nekonvencionalna, kao iz idealizacija
zrelijih intelktualaca, kao iz sna.
Bila je San.
Začudila se jedino izlazeći
kada je prvo zvuk njenih visokih
potpetica nestao,
a zatim,
sa izrazom zaprepašćenja
lice koje je nestajalo
gledalo je kako meso brzo napušta njene noge.
Činilo se da njeno vlastito telo
beži od nje.
Ni usta ni
grla ubrzo nije bilo
i samo je još nekoliko milisekundi
mogla biti svesna
da je čitavo njeno postojanje,
čitav njen život,
sve što ona jeste,
jedna odvratna, ljigava,
plitka laž.


U predgrađu

Volim niska predgradja
i ulice
iz kojih se
vidi nebo
i oblaci
i krošnje
kroz koje
huči vetar koji
me nagoni
da istrčim
čim bog ne gleda
da se
teturam bez
cilja
a svaka pukotina
u starom malteru mi
maše da stanem,
da pogledam,
da zavirim u dvorišta
i dotaknem
list crvenih ruža
ispred starog zida

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Nazad