konkurs za nedovrŠENU PROZU I POEZIJU


 

 
LJUBIČASTO BIĆE

 

Jose je sjedio na balkonu i bio zaista vrlo zadovoljan. Slušalice na ušima, muzika do daske, razvaljuje. Mobitel u ruci, najnoviji model, može baš sve što ti naum padne. Na stočiću ledena coca cola i čips. Na njemu sve markirano, od glave do pete. Noge stavio na ogradu, uživa. Šta čovjeku još treba u životu, svega ti?

Otac gleda utakmicu, s pivom u ruci, i sigurno psuje, ali ga Jose ne čuje. Majka negdje maločas isfurala, biće sa svojom ženskom rajom. Onda će za večeru biti garant pizza. Jose jest malo punahan, ali šta fali, nema veze. Odavde, s balkona, vidi kućicu svog pajtosa Mikija. Sve ono starinski, i vrt i živa ograda i ruže i voćke. Otac mu se tuži s Općinom, hoće to da ruše, planirano da tu naprave još jedan šoping centar, a ovaj ne da veli svoju djedovinu, samo preko njega mrtvog, a lovu dadni svom ćaći. E upravo sad vidi Mikija kako brza k njemu, i daje razne, čudne znakove ko da nije sav svoj. Eto će mu pokvarit uživanje, al pajtos je pajtos, valja se nešto i pretrpit. Nema stotin uživo, samo na facebooku.

-          Jose, Ono sjedi! Tamo, znaš, ispod jorgovana!

-          Kojeee  ? – zijeva Jose.

-          Biće. Ljubičasto biće. Veli da ga mogu i tako zvat, ime mu skroz zeznuto! Šta ćemo?! – ne može Miki doći do daha. Sav se preznojio.

-          Izvanzemaljac ili šta? – zainteresira se ipak u neke Jose.

-          Ne znam. Veli da dolazi iz budućnosti, možeš mislit?!

-          Čuj to?! I baš ljubičast? Ima li pipke?Jel s vremeplovom? - uozbilji se Jose. Ovo je već ozbiljno, ako Miki nije pofantazirao.

-          Ne...Nekako je više, ovaj, čovjekolik, i biljolik kad bolje pogledaš...

-          I na kom to jeziku on tebi govori?

-          Pojma nemam. Ali, sve se razumije. – skroz se izbečio Miki koji je bio inače ono: lako ćemo, nema veze.

-          Pa što mi onda bubamo nekakve maternje jezike, još i engleski, ako je jezik budućnosti nešto deseto?! Ja bih u budućnost, dosta mi je više prošlosti, eto je starcima. Hajmo! - diže se Jose i žure u Mikijev vrt. Dobro je da su Mikijevi Starci odsutni do iza TV Dnevnika.

Ljubičasto biće je sjedilo, ako se tako može reći, ispod rascvalog jorgovana. Bilo je nekako prozračno i krhko, valjda se neće slomiti ili tako nešto? Opisat se ne može našim jezicima, ma ni engleskim. Kad ga je zbunjeni Jose priupitao kako se zove, ispalo je nešto kao:

-          Xwwzrrrs%$&&&yyssqqqx:;*...

-          Stvarno zeznuto ime. A što si zapravo ljubičasto?- raspitao se.

-          I malena bića znaju da se iz ljubavi crvenog i plavog rodi ljubičasto.

-          I baš si iz budućnosti? Čije to?- pitao je i zblanuti Miki.

-          Tako se zove moj Svijet.

-          Jel to na nekom drugom planetu? – interesirao se Jose.

-          Šta je to...planet? Moj Svijet je svugdje, bez početka i kraja...

-          Wow! Pa ovaj, da li si ti mlado ili staro ili šta?- našao se Miki u čudu.

-          Aha, vrijeme? Ne znam. Možeš biti dijete koliko hoćeš, pa mlad, pa star i mudar, pa opet dijete...Kako poželiš. Nekad ne želiš ništa od toga. Onda budeš nešto drugo...Miruješ u zalasku sunca, ja to volim. Ili u dubini mora, primiriš se i budeš...

-          I što si došao baš ovamo i sada? Hoćete li nas napast? Moj Stari ima lovačku pušku i trofejni pištolj iz rata, mogu te začas upucat, znaš.- Miki će ko fol krvoločno.

-          Možda si špijun? Ili terorista? Šta misliš da te zatvorimo u garažu i zovnemo policiju, vojsku i televizije i novinare...dreknu Jose.

-          Kako divno miriše ovo...cvijeće, jel tako zovete? Polagano mi dolaze informacije o tom gdje sam sad. Vi ste čovjekovi mladunci?

-          Lud je totalno, šta kontaš? Nije ga strah ni sekunde. Šta ćemo s njim? Starci će odmah zvat policiju, mogu se kladit. – zabrinuo se Miki pravo. Miki je bio malko otkačen, ko da i nije muškarčina. Tek kad ga skroz izazoveš, e onda ti pokaže kako jest.

-          Čuj, ti, kako je u toj tamo budućnosti? Jel se borite, mislim, ti različitih boja? Kakva je politika? Mislim stranke i to?- pita Jose.

-          Bo-ri-te..? Aha, razumijem. Ali zašto?Pa budućnost je velika, ona je za sve boje i oblike. I još veća, stalno se širi i raste.

-          Hoćemo li mi, mislim Jose i ja, nekad doći u tu budućnost? I gnjave li tebe tvoji Starci? I moraš li učiti da ti otpadne glava? I ima li cura? I koju muziku slušaš? I imaš li, hm, ovaj, profil na facebooku?I...

-          Čekaj, bolan, nestaće nam! Šta si navalio? Vidi ga kakv je, možeš ga otpuhat učas! Čuj, ako nekako dojavimo tv postaćemo slavni, šta kontaš? Slikat će nas i sve ono...Bit ćemo glavni likovi u školi i šire?

-          Vi čovjekovi mladunci možete odmah doći u budućnost. Ja ću vas odvesti. Tamo možeš...ako poželiš, toliko svega možeš.

-          Ih?! A sutra nam kontrolni iz matematike? Ipak, ja bih pošao.  Moram li biti ljubičast i to? Sačekaj, samo da napišem Starcima da sam otišao i da se vraćam, a? - odluči Miki.

-          Bome nećeš! Ti si moj jedini dobar, hm, prijatelj! Sad ću nazvat policiju ili televiziju i novinare! S ovim se može napravit biznis, ja ti kažem! Mislim briga me, samo kažem. I šta će mi ta njegova budućnost?! Dosta mije i moje kad me strefi, kad bolje razmislim!

A Jose nije volio razmišljati, ako baš ne mora. Samo ga glava od tog zaboli. I nije se volio puno kretat. Škola-kuća-kompjuter-balkon-Miki...

Jose i Miki su se gledali ko dva jarca na brvnu, iz one priče. Šta sad? Otići u tu budućnost, ili izdati i prodati ovo krhko Ljubičasto biće? Možda nestane, pa nikom ništa? Ili je Ono vrlo moćno, otkud znaju? Kako ga uostalom zaboraviti ovakvog, ako nestane?

Ljubičasto biće gledalo je cijelim sobom tj. masom tog nečeg što je bilo ono, tamo gdje su se razmakli teški oblaci i zalazilo je Sunce. Bilo je neke ljubičaste izmaglice, nečeg gotovo nemogućeg u zbilji...

Trebalo je odlučiti odmah šta s njim! Nema tu razmišljanja i fantaziranja, jok! Jose ga je snimio mobitelom, samo nekakva mrlja ili više ko neka sjena. Niko im neće vjerovati, ako ga puste da ode ili nestane! Dakle...učinit nešto pod hitno!

 

 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2015.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR–ID 141175564
BKG 1 / 2015. Specijalno izdanje.

Nazad